6. april: Dan kada su gorele knjige u Beogradu

Stradanje Narodne biblioteke Srbije prilikom bombardovanja u Drugom svetskom ratu obeleženo je 6. aprila ceremonijom na Kosančićevom vencu. Upravnik Narodne biblioteke Vladimir Pištalo najavio je obnovu Biblioteke u vidu Memorijalnog centra, a ministarka kulture Maja Gojković položila je cveće i simbolično ostavila knjigu na mestu razaranja.

Ministarka Gojković je istakla kako za srpski narod 6. april ne predstavlja samo dan kojim je nemilosrdnim bombardovanjem prestonice i stradanjem nedužnih civila otpočeo Drugi svetski rat, već i dan kada je kao rezultat podmuklog čina uništena kulturna građa jednog naroda koja je obuhvatala razdoblje od gotovo hiljadu godina.

Već duže od osam decenija, pitamo se zašto je neko nacionalnu biblioteku, kao svedočanstvo postojanja jednog naroda, izabrao za legitimnu metu i odlučio da je do temelja razori. Kao rezultat tog podmuklog čina, u plamenu hrama kulture danima je gorelo više od sto rukopisnih knjiga na pergamentu, lične biblioteke brojnih velikana srpske kulture, dela stare srpske književnosti, vredne zbirke dokumenata i pisama značajnih za političku, kulturnu i književnu istoriju, rekla je Gojković.

Izgradnja Memorijalnog centra

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo opisao je paljenje biblioteke kao možda i najveći pojedinačni zločin nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu. On je najavio izgradnju Memorijalnog centra na mestu nekadašnje zgrade biblioteke.

Za nas ovo nije rupa. Ovde održavamo čitanja i dodele nagrada. Za nas je ovo i dalje biblioteka. Ali u objektivnoj stvarnosti, na mestu gde se do 6. aprila 1941. nalazila prva zgrada Narodne biblioteke sada zjapi rupa. To mesto je osamdeset godina otvorena rana na telu Beograda i Srbije. Vreme je da ovu ranu zacelimo. Vreme je da obnovimo Biblioteku na Kosančićevom vencu kao Memorijalni centar. Pred njom će goreti večiti plamen, rekao je Pištalo.

„Strašni sud“

Nacistička Nemačka je bez prethodne objave rata u zoru 6. aprila 1941. godine izvela operaciju „Strašni sud“ prilikom koje je sručila tone bombi na Beograd. Narodna biblioteka, koja se tada nalazila na Kosančićevom vencu, sravnjena je sa zemljom. Nakon prva dva nadletanja i bacanja običnih bombi, treće bombardovanje izvedeno je zapaljivim bombama, zbog kojih je najvažniji srpski kulturno-istorijski objekat goreo čitava dva dana.

Plamen je odneo lične zaostavštine i biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića i drugih. Knjižni fond od pola miliona svezaka, rukopisi i povelje koje su datirale od 12. do 17. veka, kartografska zbirka, svi inventari i katalozi nestali su u plamenu. Knjige na stranim jezicima koje su pokrivale period od osamsto godina kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije, otišle su u nepovrat.

Stradanje Narodne biblioteke Srbije prilikom bombardovanja u Drugom svetskom ratu obeleženo je 6. aprila ceremonijom na Kosančićevom vencu. Upravnik Narodne biblioteke Vladimir Pištalo najavio je obnovu Biblioteke u vidu Memorijalnog centra, a ministarka kulture Maja Gojković položila je cveće i simbolično ostavila knjigu na mestu razaranja.