Alarm da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro: Đaci za vršnjacima iz EU zaostaju godinu i po dana
Podeli vest:
Najslabija strana obrazovnog sistema Srbije je to što ne postoji sistem objektivnog eksternog ocenjivanja obrazovnih postignuća na svim nivoima obrazovanja.
Nedostatak te objektivne procene je ozbiljna manjkavost, posebno u okolnostima u kojima su školske ocene nepouzdana mera stvarnih obrazovnih postignuća, jedan je od zaključaka koji iznose Ivan Ivić, Ana Pešikan i Aleksandar Kostić u publikaciji „Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji“, prenosi Danas.
Autori publikacije ukazuju da je završni ispit na kraju osnovne škole (mala matura), praktično jedini eksterni sistem ocenjivanja učeničkih postignuća, koji jasno pokazuje da su pod velikim znakom pitanja stvarna znanja koje daje osnovno obrazovanje.
„Ukupni rezultati koje su postigli učenici na završnom ispitu su izuzetno niski jer je prosečan broj poena oko 11 od mogućih 20. Na kombinovanom testu rezultati su nešto viši, jer je bio lakši. Ovo je prvi ozbiljni alarm da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Iz toga sledi da je sa ovakvim rezultatima upitno nastavljanje školovanja u bilo kojoj vrsti srednje škole“, zaključuju stručnjaci na osnovu podataka o završnom ispitu na kraju školske 2017/18, 2018/19. i 2019/20. godine.
Rezultati ukazuju i na velike regionalne razlike u postignućima učenika i da je 50 do 60 odsto okruga u Srbiji ispod nacionalnog proseka.
„U našim školama postoji inflacija visokih ocena. Na primer, u osmom razredu 40 do 45 odsto učenika ima odličan uspeh, a čak oko 14 odsto je steklo Vukovu diplomu. Školske ocene nisu više validan pokazatelj školskih postignuća. Inflacija visokih ocena je sasvim pogrešna osnova za procenu stanja u obrazovanju i usmeravanje obrazovne politike u zemlji. Zato su nam urgentno potrebni pouzdani sistemi za vrednovanje stvarnih obrazovnih postignuća učenika“, navodi se u publikaciji, a prenosi Danas.
Ukazano je da nemamo ni objektivne podatake o postignućima učenika u srednjim školama.
Autori ukazuju da u PISA ispitivanju učenici iz Srbije imaju značajno slabije rezultate u sve tri oblasti (matematika, prirodne nauke i čitanje) od zemalja Evropske unije.
Mereno školskim godinama, naši petnaestogodišnjaci zaostaju oko godinu i po dana.
Postoje velike razlike u uspehu učenika iz različitih vrsta srednje škole: najbolji su gimnazijalci, dok učenici trogodišnjih srednjih škola pokazuju bukvalno katastrofalne rezultate, piše u publikaciji.
Opširnije na portalu Danas.
Najslabija strana obrazovnog sistema Srbije je to što ne postoji sistem objektivnog eksternog ocenjivanja obrazovnih postignuća na svim nivoima obrazovanja.
Podeli vest:
