Alimentacioni fond počinje sa radom za dva meseca – kakva je procedura za samohrane roditelje

Alimentacioni fond zaživeće za dva meseca kaže ministarka za brigu o porodici Jelena Žarić Kovačević. Pojasnila je kako će funkcionisati procedura.

Alimentaciju u Srbiji prema podacima iz 2022. godine nije plaćalo dve trećine očeva, navodi RTS.

Poslanici Skupštine Srbije su prošle nedelje usvojili Zakon o alimentacionom fondu. Kontakt centar počeo je da radi pre tri dana.

Od sutra Alimentacioni fond stupa na snagu u Zakonu o alimentacionom fondu, a sam alimentacioni fond će zaživeti u roku od dva meseca, kaže ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević.

Naglašava da je to vreme koje je ostavljeno kako bi se tehnički pripremili.

„Već imamo prve samohrane roditelje koji su nam se javili“, kaže ministarka.

Broj kontakt centra za pitanja o Alimentacionom fondu je 011/74-55-399

Ministarka kaže da je od prošlog petka, kada je uspostavljen kontakt centar, do danas bilo 418 poziva.

„Od tih 418 poziva, 31 poziv se odnosio na izbor da razgovaraju sa operaterom. Operateri su zaposleni u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju i uglavnom su diplomirani pravnici koji će ljudima koji se javljaju putem kontakt centra dati prave informacije“, ističe Žarić Kovačević.

Takođe naglašava da je na mejl adresu stiglo više mejlova sa pitanjima koja se odnose na rokove i postupak podnošenja zahteva.

Prava koja se ostvaruju kroz Zakon o alimentacionom fondu

Pravo na podršku iz fonda imaće sva deca do 26 godina koja se redovno školuju, a fond se aktivira nakon dva meseca neplaćanja alimentacije. U postupku izjašnjavanja postoje jasna pravila.

„Na izjašnjavanje ih pozivaju javni izvršitelji. Dete se izjašnjava onda kada postane punoletno, dakle u periodu između 18. i 26. godine života“, objašnjava proceduru ministarka.

Ističe da onda kada je dete maloletno, u samom postupku mora da ima staratelja, odnosno zakonskog zastupnika.

„Tako da se tada izjašnjava samohrani roditelj kome je dete povereno sudskom presudom kojom je brak razveden i kojom se utvrđuje iznos alimentacije“, naglašava ministarka.

Procedura je automatska

Građani ne moraju sami da pokreću postupak i nije neophodan nikakav zahtev, kaže Žarić Kovačević.

„Jedini uslov da bi mogao da se pokrene postupak jeste da se oni koji traže alimentaciju nalaze u statusu izvršnog poverioca“, objašnjava ministarka.

Izvršni poverilac je, kako pojašnjavaju, lice u čiju je korist doneta pravnosnažna presuda kojom se utvrđuje iznos alimentacije.

„I od izvršnog dužnika, odnosno nesavesnog nekada roditelja, odnosno nekadašnjeg bračnog supružnika, potražuju određeni iznos alimentacije“, objašnjava.

U skladu sa zakonom, maksimalni iznos koji se može dobiti iz fonda iznosi 25.000 dinara. Ministarka pojašnjava da se oslanjaju na Zakon o alimentacionom fondu koji upućuje na porodini zakon, ali da se rukovode i sudskom presudom.

„Ako, na primer, maksimalni iznos iznosi 25.000, ali u presudi stoji niži iznos, mi ćemo se rukovoditi presudom. Ukoliko u presudi stoji viši iznos, onda ćemo se rukovoditi zakonom“, objašnjava ministarka.

Iz budžeta je za funkcionisanje fonda za sada izdvojeno 500 miliona dinara. Pitanje je da li će taj iznos biti dovoljan.

„Mi ne znamo u ovom trenutku koliko će se nama roditelja, odnosno dece, javiti za različita potraživanja“, kaže ministarka dodavši da će 500 miliona biti dovoljno do kraja godine, odnosno da će iznos po potrebi uvećati ili preraspodeliti rebalansom za sledeću godinu.

Dug, kamata i sudski troškovi za nesavesnog roditelja

Za sve vreme plaćanja pomoći od strane države, nesavesnom roditelju raste dug, kamata, tu su i sudski troškovi.

Isplate počinju odmah nakon donošenja rešenja, a dugovanje prema državi se vraća kada se roditelj ponovo nađe u prilici da plaća.

„U roku od dva meseca izvršitelj poziva izvršnog dužnika da isplati potraživanje. U roku od osam dana poziva izvršnog poverioca da se saglasi sa tim da, ukoliko dužnik ne isplaćuje alimentaciju, da se sredstva isplaćuju iz fonda. Od tog trenutka Ministarstvo donosi isplatno rešenje i isplaćuje se odmah prva rata“, kaže ministarka.

Kasnije, ukoliko se utvrdi da lice ima primanja ili imovinu(to će proveravati javni izvršitelj jednom mesečno), obaveza se vraća na dužnika, a država postaje poverilac i potražuje iznos sa kamatom.

Ako dužnik nema imovinu ni primanja, zakon predviđa se i krivičnu odgovornost.

„Postoji krivično delo neplaćanja alimentacije. Ako neko pokrene privatnu krivičnu tužbu, videćemo kako će se postupak završiti. Ali izvršitelji će svakog meseca proveravati da li se nešto promenilo u pogledu imovine“

O članu 12. koji je zabrinuo javnost

Javnost je zabrinula odredba po kojoj, nakon smrti roditelja, dug prema državi prelazi na dete.

Međutim, ministarka kaže da država ne bi nikada stavila dete u takvu poziciju.

„Verujem da je Ministarstvo pravde išlo sa širim tumačenjem – dete koje je izvršni poverilac neće moći da bude izvršni dužnik. Apsolutno bi bilo neodgovorno da država od deteta naplati alimentaciju koju mu je dala“, ističe Žarić Kovačević.