Analiza pokazuje da će već u narednoj deceniji Srbiji nedostajati do sto hiljada radnika
Srpsko tržište rada se suočava sa krizom nedostatka radne snage, pre svega usled starenja stanovništva, depopulacije i emigracije. Procene su da će već u narednoj deceniji Srbiji nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika, a rešenje se nazire u „uvozu radnika“, pokazuju rezultati Analize mobilnosti radne snage između Srbije i zemalja Zapadnog Balkana, koju je predstavio Institut za razvoj i inovacije (IRI).
Iako je potencijal za stvaranje „zajedničkog tržišta rada“ u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi.
Od ukupnog broja izdatih jedinstvenih dozvola u periodu od 1. februara 2024. (kada je počela primena ovih dozvola koje objedinjuju dozvolu za rad i boravak), pa do kraja avgusta , ukupno je izdato 14.693 ovakvih dozvola za strance. Od tog broja, svega 243 izdato je državljanima zemalja Zapadnog Balkana, dok je dodatnih 174 zatražilo odobrenje za slobodan pristup tržištu rada na osnovu Otvorenog Balkana.
Albanci u Italiju, ostali u Nemačku
Najveći deo migracija iz zemalja Zapadnog Balkana ipak je, navodi se u analizi – usmeren ka zemljama Evropske unije.
Dok stanovnici Albanije uglavnom emigriraju ka Italiji, stanovnici Severne Makedonije pored ostalog i ka Grčkoj, ostatak zemalja Zapadnog Balkana uglavnom emigrira ka Nemačkoj, Švajcarskoj ili Austriji.
„Mi se takmičimo sa državama EU, koje građanima Zapadnog Balkana pružaju daleko bolje zarade i uslove rada. Ne mogu se Srbija ili Albanija takmičiti sa Nemačkom, Švajcarskom ili Austrijom. U tom kontekstu, u narednim godinama i decenijama moraćemo da se nadmećemo sa njima, a mi smo druga ili treća liga na tržištu radne snage“, rekao je Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije.
Ipak, kako se čulo na predstavljanju analize – postoji veliki potencijal za povećanje mobilnosti radnika pre svega u domenu sezonske radne snage na Zapadnom Balkanu.
Uspostaviti regionalni registar sezonaca
S tim u vezi, iako ne postoje zvanični podaci, u praksi se primećuje da su stanovnici Albanije usmereni ka Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, stanovnici Severne Makedonije ka Srbiji, dok se radna snaga iz Srbije usmerava ka Crnoj Gori tokom turističke sezone.
Milica Anđelković Đoković, istraživačica Instituta za razvoj i inovacije, poručila je da je jedna od preporuka da treba otpočeti sa strateškim upravljanjem ekonomskim migracijama na teritoriji Zapadnog Balkana i da se mere koordinišu na nivou – celog regiona.
„Postoji potencijal da se barem sezonskim radnicima olakša migracija. Potrebno je uraditi detaljnu analizu sezone u svakoj državi i videti karakteristiku sezonskih radnika. Dosta će pomoći ako na regionalnom nivou uspostavimo bazu registra sezonaca. Ono što je primećeno je da postoje neki stalni sezonci koji idu iz države u državu – kad je turistička sezona, oni idu u Crnu Goru, kada je poljoprivredna sezona – tu su u Srbiji i na taj način zarađuju. To je, u stvari, njihova jedina plata koju imaju. A s druge strane, ne vode se kao zaposleni – nemaju pravo na penziju, zdravstveno osiguranje… Potrebno je prvo uraditi bazu regionalnih sezonaca, jer su oni nevidljvi za vlade svih država u regionu, a onda da se urade analize i omogući im se pravo na socijalnu zaštitu“, poručila je Milica Anđelković Đoković.
Stranci u 2023.
Tokom 2023. godine u Srbiji je boravilo ukupno 81.710 stranaca, a najveći broj njih (56%) usled zapošljavanja, navodi se u Analizi mobilnosti radne snage između Srbije i zemalja Zapadnog Balkana.
Naime, kako se objašnjava – broj izdatih viza može biti samo indikator potencijala radnih migracija u Srbiji pre svega zbog činjenice da brojni stranci koji borave u Srbiji nemaju obavezu pribavljanja viza, a vize mogu biti izdate i po drugim osnovama, a ne samo na osnovu zaposlenja.
Dozvola za privremeni boravak građana može doneti strancima pravo na rad u Srbiji u pojedinim slučajevima automatski, a u pojedinim zajedno uz dozvolu za rad.
Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je tokom 2023. godine po prvi put izdato 45.112 dozvola za privremeni boravak građana, a da je istovremeno bilo aktivno ukupno 81.710 dozvola.
„Ukoliko posmatramo samo dozvole izdate u 2023. godini najveći broj njih izdat je državljanima Ruske Federacije (čak 24.068) što potvrđuje trend iz 2022. godine kada je i naglo povećan broj izdatih dozvola za privremeni boravak Rusima pre svega usled rata u Ukrajini. Čak 59 odsto dozvola za privremeni boravak izdato je po osnovu zaposlenja, a 30 odsto po osnovu spajanja porodice“, navodi se u analizi.
Malo dozvola za državljane Zapadnog Balkana
U prethodnim godinama, državljani zemalja Zapadnog Balkana čine veoma mali udeo izdatih dozvola za privremeni boravak u Srbiji.
„Naime, u periodu od 2010. do pandemije kovida 19, državljani Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, ali i Hrvatske, Bugarske vrlo često su se nalazili u 10 zemalja sa najviše izdatih dozvola za privremeni boravak. Deo ovih dozvola, (slučaj Severne Makedonije) su tokom 2022. ili 2023. godine potencijalno zamenjene dozvolom za pristup slobodnom tržištu rada Srbije usled uspostavljanja Otvorenog Balkana“, pojašnjava se u analizi.
Više radnika „iz daleka“
Ali, podaci svakako pokazuju da se Srbija ipak više oslanja na radnu snagu iz „dalekih“ zemalja nego iz zemalja sa kojima se graniči.
U 2023. godini Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je ukupno 52.178 dozvola za rad. Podaci pokazuju da je broj izdatih dozvola za rad kontinuirano rastao, sa izuzetkom 2020. godine usled uticaja pandemije kovida 19.
Od 2019. godine do 2023. godine izdato je više od 137.000 dozvola za rad, a stopa rasta izdavanja dozvola u poslednjim godinama je, kako se navodi – preko 50 odsto.
„Najveći broj dozvola za rad u 2023. godini izdato je državljanima Ruske Federacije (39%) i NR Kine (20%). Podaci NSZ-a pokazuju da od ukupnog broja izdatih dozvola u 2023. godini, 547 čine lične dozvole koje se izdaju strancima sa stalnim boravkom u Srbiji, a 51.631 čine dozvole koje su izdate strancima sa privremenim boravkom u Srbiji“, pojašnjava se u analizi.
Struktura dozvola je ista bez obzira na vrstu boravka stranaca.
Najveći broj stranaca dolazi iz Ruske Federacije (39%) i NR Kine (20%), a zatim i iz Turske (10%) i Indije (10%).
„Ukupno posmatrano, svega dva odsto dozvola za rad izdato je državljanima zemalja Zapadnog Balkana ponovo pokazujući nisku radnu mobilnost na Balkanu“, ukazuje se u analizi.
Efekti uvođenja jedinstvene dozvole za strance
Jedinstvena dozvola koja objedinjuje dozvolu za rad i boravak krenula je sa primenom od 1. februara 2024. godine, i rezultati pojednostavljenja ove procedure tek treba da se uoče, navodi se u analizi.
„Za prvih sedam meseci od uvođenja jedinstvene dozvole, izdato je ukupno 14.693 jedinstvenih dozvola za strance. Najveći broj jedinstvenih dozvola izdat je državljanima Ruske Federacije 46 odsto, zatim NR Kine 18 odsto i Indije devet odsto“, stoji u analizi.
Od ukupnog broja izdatih jedinstvenih dozvola svega 243 izdato je državljanima zemalja Zapadnog Balkana, dok je dodatnih 174 zatražilo odobrenje za slobodan pristup tržištu rada na osnovu Otvorenog Balkana.
Najveći broj jedinstvenih dozvola izdat je državljanima Severne Makedonije (39%), zatim Bosne i Hercegovine (31%), Crne Gore (31%), a tek 9 odsto iz Albanije.
Miodrag Milosavljević, zamenik direktora Fondacije za otvoreno društvo koja je podržala izradu analize, istakao je da migracije ne možemo da sprečimo.
„Ali, možemo da imamo balansiran pristup između priliva i odliva radne snage kako bismo obezbedili kontinuirani razvoj. Jer, manjak radne snage je upravo prepreka razvoju“, poručio je Milosavljević.
„Stranim jednaka prava kao domaćim – a prava katastrofalna“
U panelu koji je usledio, na temu kako povećati mobilnost radnika, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović je istakao da se „ovde sve radi da se udovoljni poslodavcima“.
„Godinama su poslodavci govorili – ako nećeš ti da radiš za malu platu, ima ko hoće. Država je stajala sa strane i ovo sada je rezultat. Mi smo danas tu upravo bez ikakvog prava na iznenađenje – što smo hteli, to smo i dobili. Nijednog trenutnka niko nije radio na jačanju kapaciteta institucija. Kada danas pričamo o pravima radnika kažemo da strani radnici imaju prava jednaka kao naši. A naši imaju katastrofalno loša prava! Ne mislim po propisima, već u praksi. Nemamo inspekciju. PKS koja bi, uz NSZ, trebalo da vodi politiku sa državom u tom delu šta treba šta radimo – potpuno su zapostavljene. Sve radimo da udovoljimo poslodavcima“, istakao je Todorović.
Sektori transporta, ugostiteljstva, građevine su oni gde su radnici najpotrebniji.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije naveo je da radnici nedostaju svim ekonomijama regiona.
„Nikome nije cilj da povuče radnike iz druge zemlje u svoju i tako im smanje mogućnost za rast i razvoj. Rešenje je privući povratnike, one koji su se školovali ili već započeli karijere u inostranstvu da se vrate i da im se pruži mogućnost ne samo da rade i zarade već i da se dalje razvijaju, u zdravom i ekološki prihvatljivom okruženju“, rekao je Stanić.