Aurora borealis u Srbiji: Poziv za istraživanje Sunca
Vojvođani su u nedelju uveče imali priliku da posmatraju svetlosni spektakl na nebu, crveno-ružičastu svetlost, za koju stručnjaci kažu da je izuzetno retka pojava za naše prostore. “U pojavi polarne svetlosti ili aurori borealis svakako treba da uživamo, ali sa druge strane ne smemo zanemarivati ulaganje u istraživanje Sunca i nastojanja da dublje razumemo i predvidimo ovakve događaje”, kaže za portal “Vremena” doktor astrofizičkih nauka dr Nemanja Martinović
Podeli vest:
Svetlosni spektakl koji se veoma retko viđa u našim krajevima, odigrao se sinoć u Vojvodini.
Polarna svetlost (Aurora borealis), bila je vidljiva i na nižim geografskim širinama, pa tako i u delovima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije.
“Aurora Borealis, tj. polarna svetlost mogla je da se vidi nisko ka horizontu na severnom delu neba kao crvenkasti odsjaj. Polarna svetlost nastaje u interakciji magnetnog polja Zemlje i čestica izbačenih sa Sunca. Taj materijal sa Sunca može da bude izbačen solarnim vetrom ili ‘Coronal mass ejection’ (koronalnim izbačajem mase) koji predstavlja izbacivanje materijala sa Sunca usled aktivnosti magnetnog polja na površini Sunca”, kaže za portal “Vremena” doktor astrofizičkih nauka dr Nemanja Martinović.
Iako su društvene mreže preplavljene prelepom roze-crvenkastom svetlošću, naš saogovrnik podseća da je količina detalja znatno manja nego na fotografijama, prosto jer su fotografije pravljenje sa dužom ekspozicijom.
“Boja zavisi od visine na kojoj čestice interaguju sa magnetosferom Zemlje i od atoma sa kojima interaguju. Crvenkasta svetlost na ovim prostorima je usled dela Aurore koja je generisana visoko atmosferi i u interakciji sa molekulima kiseonika”, kaže Martinović.
Pojava polarne svetlosti pre dvadeset godina
Ovakav događaj je na našim prostorima izuzetno redak.
“Da bi se polarna svetlost videla na ovako niskim geografskim širinama potrebna je baš intenzivna interakcija sa Zemljinim magnentnim poljem, a to se može očekivati oko maksimuma aktivnosti Sunca, koji se dešavaju sa periodima oko 11 godina. I to samo ako materijal bude lansiran u pravcu u kome se nalazi Zemlja u tom trenutku”, objašnjava Martinović.
Polarna svetlost u našim krajevima viđena je i 1958, 8 i 9, kao i 11. novembra 1991. godine i u aprilu 2000. godine.
Snaga geomagnetne oluje
“Zapravo, 1859. godine je zabeležena najjača geomagnetna oluja u modernoj istoriji. Intenzitet iste je bio toliki da je doveo do poremećaja u radu telegrafske mreže u Kanadi, a zabeleženo je i da je neke telegrafiste udarala struja koja se generisala u žicama. Taj događaj je nazvan Kerington, događaj po astronomu koji je povezao dešavanja sa Sunčevom aktivnošću. Šteta koja je nastala usled toga nije imala dalekosežne posledice zbog zanemarljive elektrifikacije u to vreme, ali danas bi mogla da ima daleko ozbiljnije posledice imajući u vidu koliko zavisimo od električnih sprava u svakodnevnom životu”, kaže Martinović.
Kako objašnjava saogvornik portala “Vremena” u poslednjih desetak godina, definisani su i Mijake događaji, po fizičarki koja je uspela da otkrije povećanje C14 izotopa u godovima drveća. Na osnovu ovoga detektovano je oko devet događaja u zadnjih 20 hiljada godina koji bi po današnjim standardnima bili baš dramatični.
“Svakako treba da uživamo u ovoj pojavi kada za to imamo prilike, sa druge strane ne smemo zanemarivati ulaganje u istraživanje Sunca i nastojanja da dublje razumemo i predvidimo ovakve događaje”, kaže Martinović.
Moguća repriza
Tokom današnjeg i sutrašnjeg dana očekuje se slaba do umerena solarna oluja, dok bi sledeća veća aktivnost trebalo da se javi tokom srede i četvrtka. Tada postoji veća šansa da se desi da polarna svetlost ponovo bude vidljiva i iz nižih geografskih širina.
Podeli vest:
