Zašto nikako ne bi trebalo brati gljive na svoju ruku

I ove godine, kao po pravilu dogodio se slučaj trovanja otrovnim pečurkama i to u vreme kada su one u pozno leto i usled obilnih padavina više nego obično rasprostranjene po šumama i drugim lokacijama. Primer trovanja u Šapcu ukazuje na to da pojedinci prilikom branja ne znaju da raspoznaju koje su gljive bezbedne po zdravlje, ali isto tako se nameće zaključak da bi inspekcijski nadzor morao biti pojačan, pre svega oko i u pijacama

„Prvi problem nalazim u tome što ljudi koji beru gljive da bi ih prodavali nisu dovoljno edukovani. Ta edukacija mora da traje minimum 10 godina da biste sagledali bogatstvo tih organizama“, izjavila je Maja Karaman, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad.

Dodatni problem jeste i nedovoljno jasna zakonska procedura u pogledu kontrole, a najgori scenario je sasvim izvestan ako se konzumiraju otrovne gljive.

„Faloidinski sindromi koji se najčešće javljaju u rodu amanita, to su amanidi i peptidi izuzetno toksične supstance sa azotnim jedinjenima i cikličnim strukturama koji praktično uništavaju jetru“, saopštila je Karaman.

Gljive se najčešće dele na mikro i makro. Tek potom sledi podela na jestive i nejestive.

„Ta podela uopšte nije jednostavna. Izuzetno bi bilo opasno praviti takvo razgraničenje, a da biste ih prepoznali morate jako dobro da ih poznajete“, kazala je Milana Rakić, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad.

Kontrolu na pijacama rade fitosanitarna i poljoprivredna inspekcija, dok Ministarstvo životne sredine pravnim licima izdaje dozvole, a ove godine ih je izdato 139 uz dodatni inspekcijski nadzor.

„Ono što su pravna lica i preduzetnici u obavezi da urade prilikom dobijanja dozvole je da izvrše stručnu obuku za sakupljače, takođe i da proveravaju znanje na godišnjem nivou i da im izdaju potvrdu da su osposobljeni za sakupljanje“, rekla je Sara Pavkov, Ministarstvo zaštite životne sredine.

Kupcima ne preostaje ništa drugo nego da se što više zaštite kroz edukaciju, jer može da bude kasno kada izostane savest prodavaca ili neažurnost institucija.

I ove godine, kao po pravilu dogodio se slučaj trovanja otrovnim pečurkama i to u vreme kada su one u pozno leto i usled obilnih padavina više nego obično rasprostranjene po šumama i drugim lokacijama. Primer trovanja u Šapcu ukazuje na to da pojedinci prilikom branja ne znaju da raspoznaju koje su gljive bezbedne po zdravlje, ali isto tako se nameće zaključak da bi inspekcijski nadzor morao biti pojačan, pre svega oko i u pijacama