• Azila za životinje ili nema ili su neadekvatni, dok milijarde odlaze na odštete zbog ujeda

    Gradovi i opštine u Srbiji godinama „muku muče“ sa problemom napuštenih životinja. Iako su još od 2009. godine zakonom obavezne da obezbede prihvatilišta i donesu Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, mnoge lokalne samouprave nemaju azile. Tamo gde prihvatilišta i postoje, po oceni udruženja, uslovi su daleko od zadovoljavajućih. Sa druge strane, gradovi i opštine godišnje plaćaju milionske odštete zbog ujeda pasa, skoro isto koliko dobijaju i za poslove zoohigijene.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Azila za životinje ili nema ili su neadekvatni, dok milijarde odlaze na odštete zbog ujeda
    Foto: Unsplash

    Radnici Zoo higijene iz Niša uhvatili su psa, koji je 18. aprila u dvorištu Osnovne škole „Branko Radičević“ ujeo devojčicu i dečaka. Dve nedelje ranije u Novom Pazaru psi lutalice naneli su teške povrede dvojici mališana… Slične vesti stižu već godinama iz različitih gradova, kako onih koji imaju azile kao što je slučaj u Nišu, tako i onih koji ih nemaju, što je slučaj sa Novim Pazarom. Broj životinja na ulici se ne smanjuje, pa se postavlja pitanje da li je primena propisa o statusu napuštenih pasa i mačaka u Srbiji samo „mrtvo slovo na papiru“.

    Doktorantkinja na Pravnom fakultetu Natalija Živković koja radi disertaciju na temu „Kaznena dela protiv životinja kao predmet krivičnog i prekršajnog postupka“ rekla je za portal N1 da, prema izveštaju Državne revizorske institucije iz 2021. godine, 97 jedinica lokalne samouprave nije ispunilo zakonsku obavezu da obezbedi prihvatilište za pse, a 55 još nije donelo Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka.

    „Prema navodima udruženja za zaštitu životinja, koje potkrepljuju fotografijama i snimcima, životinje u prihvatilištima žive u jako lošim, nehumanim uslovima života“, kaže ona. Izveštaji iz prihvatilišta ukazuju na to da se, kako je istakla, u nekima od njih dešava da daleko veći broj pasa ugine ili bude eutanaziran u određenom periodu nego što nakon hvatanja bude sterilisan i pušten nazad na ulicu.

    Ona podseća da je čak je i Zaštitnik građana u svom izveštaju iz 2019. godine naveo da je primena propisa o statusu napuštenih pasa i mačaka „mrtvo slovo na papiru“.

    Državna revizorska institucija je u izveštaju iz 2021. godine navela da je od 2017. do 2020. godine, iz lokalnih budžeta izdvojeno oko šest milijardi dinara za poslove zoohigijene. U istom periodu podneto je preko 68.000 prijava građana za ujede pasa, a za odštete građanima koje su ozledili psi iz lokalnih budžeta isplaćeno više od pet milijardi dinara.

    Prebacivanje pasa iz jednog u drugi grad

    Kraljevo je jedan od gradova koji ima prihvatilište, ali kako je za N1 rekla Danijela Jović iz Društva za zaštitu životinja Spaske iz tog grada, ono je izgrađeno 2006. godine, kao privremeni smeštaj za pse i ima kapacitet za njih 54 što je daleko manje od realnih potreba. Pored toga, kako kaže, nalazi se na lokaciji koja nije adekvatna, odnosno u blizini deponije.

    „Sve više ima pasa koji ne mogu da se vrate na ulice – ili su veliki, agresivni i postoji problem da se udome. I da imamo kapacitet za 1.000 pasa, i to bi bilo malo s obzirom na to koliki je njihov broj“, naglašava.

    Ona je kazala da su ljudi prijavljivali da su viđali vozila zoohigijene iz Čačka, kako izbacuju pse na ulasku u Kraljevo.

    „Imamo konstantan priliv novih pasa, najčešće u čoporima i ‘preko noći’“, kaže Jović i nastavlja: „Nalazili smo pse iz Zaječara, Pančeva i drugih gradova“.

    Gde završavaju psi koji se pokupe sa ulice

    Jedan od problema su, kako navodi, i privatne firme koje imaju ugovore sa opštinama koje nemaju prihvatilišta i angažovane su da skupljaju pse, vode u svoje objekte, sterilišu. Međutim, kako ističe Jović, lokalne samouprave nisu dozvoljavale da se ti psi vrate tamo.

    Takođe, kako navodi, malo je gradova koji dozvoljavaju ulaz volonterima i udruženjima u gradske azile, niti imaju sajtove na kojima se oglašava udomljenje.

    „Ne zna se gde završe psi koji se pokupe sa ulice. Postoje mnogi azili gde ih eutanaziraju, vode ih kao bolesne, agresivne ali to ne možemo dokazati. Veterinarska inspekcija po tom pitanju ništa ne radi“, navodi ona.

    Prema njenim rečima, postoji masa prijava za zlostavljanje životinja, ali veternarska inspekcija odbija da izađe na teren. Umesto da rade svoj posao, da sprovode zakon, zatvaraju udruženja koja pokušavaju da sklone životinje sa ulice, kaže Jović.

    „Ali mi ne možemo da ih sklonimo, koliko ih ima“, istakla je ona.

    Prema njenoj oceni, problem napuštenih pasa je prosto rešiv.

    Godinama udruženja predlažu da se u svim gradovima oformi komisija, koja bi išla od kuće do kuće, popisala sve kućne ljubimce, da grad odvoji sredstva za sterilizaciju i čipovanje pasa i mačaka i da se ostavi određen rok da vlasnici to urade – na primer za šest meseci besplatno ili uz minimalnu naknadu. Po isteku tog roka, kako kaže, išle bi kazne.

    „To je u Aranđelovcu počelo da se radi i značajno je smanjen broj napuštenih životinja“, navela je ona.

    Odgovore na pitanja o uslovima u prihvatilištima u Srbiji tražili smo od Veterinsrske inspekcije, ali do objavljivanja teksta ih nismo dobili.

    Šta predviđa Zakon o dobrobiti životinja

    Zakonom o dobrobiti životinja iz 2009. godine dat je rok lokalnim samoupravama da na svojoj teritoriji izgrade Prihvatilišta za napuštene životinje.

    Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i da im pruži pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilište u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja.

    Lokalne samouprave koje se nalaze u registru prihvatilišta za napuštene životinje Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:

    Beograd, Valjevo, Stara Pazova, Ruma, Loznica, Kragujevac, Pančevo, Bečej, Sremska Mitrovica, Bujanovac, Vrbas, Bogatić, Vršac, Ub, Subotica, Šid, Zrenjanin, Jagodina, Vrnjačka banja, Kovin, Šabac, Požega, Novi Sad, Kraljevo, Krupanj, Zaječar, Kula, Negotin, Blace, Bor, Vranje, Sombor, Čačak, Smederevo, Raška, Sokobanja, Aleksinac, Vlasotince, Niš, Dimitrovgrad, Bačka Palanka, Leskovac, Pirot, Žabalj, Majdanpek, Kriuševac, Prokuplje i Kanjiža.

    Zakon o dobrobiti životinja predviđa i da se prilikom prikupljanja i prevoza napuštenih i izgubljenih životinja sa životinjom mora postupati tako da se prouzrokuje najmanji stepen bola, patnje, straha i stresa za životinju.

    Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da napuštenim i izgubljenim životinjama koje su bolesne ili povređene obezbedi odgovarajuću veterinarsku pomoć, a da za neizlečivo bolesne ili povređene životinje obezbedi lišavanje života u skladu sa ovim zakonom.

    U prihvatilište koje obezbeđuje organ jedinice lokalne samouprave smeštaju se napuštene i izgubljene životinje, životinje čiji vlasnici, odnosno držaoci ne mogu više da se brinu o njima, životinje koje Ministarstvo oduzme vlasnicima, odnosno držaocima kao i životinje koje su u opasnosti.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Pretežno sunčano i toplije

    U Srbiji će danas, prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, biti pretežno sunčano uz promenljivu oblačnost i toplije, samo se posle podne i uveče na zapadu, jugozapadu i jugu […]