Bankomat mu pojeo celu platu, banka mu rekla da čeka 180 dana

Kako pišu „Novosti“, toliki rok mu je, naime, navela banka kao maksimalan za rešavanje njegove reklamacije, i to kada je, posle 11 dana, zvao da pita gde su njegovi novci. Međutim, naši zakoni striktno propisuju da je banka dužna da u ovom slučaju reaguje odmah, i u najkraćem roku mu nadomesti novac koji je već „skinula“ s njegovog računa.

 

A greška je bila do bankomata njegove banke, koji mu je prilikom podizanja keša vratio samo karticu, ne isplativši mu ni dinara, istovremeno mu sa računa skinuvši 24.000 dinara. Sagovornik „Novosti“ je odmah ušao u banku, prijavio problem, te otišao kući da čeka na platu.

 

„Pošto mi se niko iz banke od 29. septembra nije javljao, ja sam se, pre tri, četiri dana ponovo obratio banci, na šta su mi oni mejlom odgovorili da je rešavanje reklamacije u toku, kao i da je rok za to 180 dana. Zar ja šest meseci da čekam na svoju platu„, upitao se B. T. „Pitao sam ih, još istog dana kada sam ostao bez novca, zašto ne mogu da uporede stanje gotovine u bankomatu i utvrde da u njemu ima viška novca. Tada su mi rekli da bankomate puni druga firma, a ne oni, iako je bankomat banke.„

 

Pomenuti rok od 180 dana ne važi po srpskim propisima, već je znatno kraći.

 

„Na osnovu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banka je dužna da odgovori na prigovor korisnika u roku od 15 dana. Ukazujemo da je uobičajeno da je ugovorom između banke i korisnika regulisan maksimalni dnevni limit gotovine koji je moguće podići na bankomatu„, navode u Narodnoj banci Srbije.

 

Ali, ako je klijent banke oštećen zbog nepravilne isplate, kao što je i ovde slučaj, ovi rokovi su znatno kraći.

 

„Ukoliko je korisniku zadužen račun za veći iznos u odnosu na iznos koji mu je isplaćen, u ovom slučaju na bankomatu, banka je u skladu sa odredbama Zakona o platnim uslugama dužna da odmah nakon saznanja o nepravilno izvršenoj platnoj transakciji obezbedi povraćaj iznosa„, ističu u NBS.

 

To, praktično, znači da je ovaj klijent trebalo da bude obeštećen još u septembru, a ne tek juče, tačno 15. dan od datuma podnošenja reklamacije banci. Da je obrnuto i da je klijent toliki iznos bio u minusu, banci bi sigurno morao da plati još nekoliko stotina dinara kamate.

 

Svima koji često plaćaju karticama bar jednom se desilo da im banka blokira deo novca na računu na ime „rezervisanja“ za plaćanja koja se nisu desila. To su situacije kada prodavac više puta „provuče“ karticu, jer je, na primer, prvi pokušaj naplate bio bezuspešan za trgovca, ali ne i za kupca, kome je banka već „zacrvenela“ taj iznos na računu. Pa se dešava da se dva puta blokira isti iznos novca, po istom fiskalnom računu. Banke uglavnom ovakve situacije automatski rešavaju, posle najviše nekoliko dana. Ipak, uvek se preporučuje da korisnik redovno proverava promet po svom tekućem računu, i da čuva slipove od plaćanja karticama, kako bi mogao da uloži reklamaciju banci, ukoliko primeti grešku.