“Benzinski turizam”: U ovim zemljama regiona rezervoar možete napuniti za manje novca nego u Srbiji

Cene nafte na globalnom tržištu mogle bi u narednih nekoliko meseci da skoče do nivoa od 100 dolara po barelu zbog pojačane potražnje, ocena je stručnjaka OPEK-a. Takva kretanja uglavnom se odraze i na cene goriva. Ono je i u Srbiji, ali i u regionu već poskupelo. Da li se očekuju novi skokovi i da li bi država trebalo da interveniše?

Gorivo je iz Evropske unije, ali standard ljudi koji na ovoj benzinskoj stanici toče gorivo – Evropi nije ni blizu.

Ni kupovna moć, ni dubina novčanika, međutim, nisu prepreka konstantnom rastu cena goriva – u Srbiji je litar najkvalitetnijeg dizela dostigao gotovo 187 dinara. I benzin je skuplji, posebno u odnosu na region.

Cene goriva u regionu se značajno razlikuju – dok se litra benzina eurosuper 95 u Albaniji prodaje za 1,6 evra, u Hrvatskoj je cena 1,52, Crna Gora je na trećem mestu – gde se litar benzina prodaje za 1,5 evro, a Srbija je na četvrtom – litar eurosuper 95 benzina košta 1,46. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, odnosno o Republici Srpskoj – ovde je gorivo najjeftinije, odnosno litar košta 1,25 evra.

Zbog cene goriva i blizine, vozači iz Srbije neretko odlaze na benzinske pumpe preko granice: da natoče više za manje para mogu u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji ili Bugarskoj.

„Vrlo često ovde dolaze ljudi iz Srbije da natoče samo i vraćaju se nazad za Srbiju“, kaže Mladen Mićić sa SAS benzinske pumpe Zvornik.

Stručnjaci za energetiku kažu da se nijedna od zemalja u regionu ne može izolovati od globalnih uticaja – a činjenica je, dodaju, da cene goriva na svetskom tržištu rastu: najskuplje je u poslednjih deset godina.

Bosna i Hercegovina ima značajno niže cene goriva zbog niskih stopa akciza i PDV-a od 17 odsto. Ipak, građani su nezadovoljni.

„Spram našeg standarda – bila to Srbija, bila to Bosna ili ovde… Mislim da su cene prevelike, da poredimo spram te Evrope koji je standard ajde da kažemo sigurno dva puta jači i bolji, mislim da su prevelike cene goriva“, ocenjuje Ermin Tarabić, stanovnik Zvornika.

„Cene konstantno rastu i u vrlo kratkom roku dovešće do toga da mi mali preduzetnici ne možemo više da obavljamo prevoz, usluge prevoza koje do sada obavljamo. Već smo zaustavili prevoz, ne možemo više da se uklopimo sa cenama goriva, ne znam šta više da vam kažem osim da država stoji iza toga“, navodi preduzetnik Dragiša Lalović.

A da li države u regionu treba da intervenišu i utiču na ove brojke koje vrtoglavo rastu? Premijer Hrvatske Andrej Plenković najavio je da će Vlada zbog rasta cena naftnih derivata zamrznuti cene osnovnih goriva. Iz Udruženja naftnih kompanija Srbije za N1 kažu da je jedna od opcija smanjenje akcize.

„Da li će se država opredeliti da na određeni vremenski period smanji akcize ili ako ih zadrži na ovom nivou – onda ćemo biti prepušteni samo uticaju promene cene sirove nafte. A to je nešto na šta ne možemo da utičemo. Ako se bude cena sirove nafte dalje povećavala – a sve su najave da bi ona uskoro mogla dostići i 100 dolara za barel, a nekako su te najave jedinstvene, nema veliki odstupanja – onda bi se to odrazilo opet i na cenu goriva“, kaže Tomislav Mićović iz Udruženje naftnih kompanija Srbije.

Zbir koji potencijalo donosi veoma negativan efekat po domaće ekonomije glasi: dalji rast cene barela + otvorena i neizvesna geopolitička pitanja. U takvom „prelivanju“ problema, na udaru će još jednom biti standard vozača.

Cene nafte na globalnom tržištu mogle bi u narednih nekoliko meseci da skoče do nivoa od 100 dolara po barelu zbog pojačane potražnje, ocena je stručnjaka OPEK-a. Takva kretanja uglavnom se odraze i na cene goriva. Ono je i u Srbiji, ali i u regionu već poskupelo. Da li se očekuju novi skokovi i da li bi država trebalo da interveniše?