Beograđani najviše zarađuju, a evo u kom delu Srbije su najmanje plate

U publikaciji se ocenjuje da je neujednačen ekonomski rast u Srbiji poslednjih decenija doprineo produbljivanju već postojećih teritorijalnih nejednakosti.

U Beogradu su najveće zarade u Srbiji i prosečna iznosi 124 odsto republičkog proseka.

To pokazuje analiza o regionalnoj ekonomskoj asimetričnosti iz publikacije Trendovi drugi kvartal 2020. Republičkog zavoda za statistiku, prenosi B92.

U publikaciji se ocenjuje da je neujednačen ekonomski rast u Srbiji poslednjih decenija doprineo produbljivanju već postojećih teritorijalnih nejednakosti.

Kada je o zaradama reč, nivo razvijenosti regiona, meren prosečnim neto platama se kreće u razmeri 1,5 :1, pri čemu su najviše zarade zabeležene u Beogradu a najniže u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Tako je prosečna neto plata u prvih šest meseci ove godine u Beogradskom regionu iznosila 73.277 dinara, 124 odsto republičkog proseka koji je iznosio 59 222 dinara.

Prosek u Vojvodine je bio 95 odsto republičkog proseka i iznosio je 56.285 dinara. Zaposleni u regionima Južne i Istočne Srbije, kao i Šumadije i Zapadne Srbije, primali su oko 87 odsto republičkog proseka.

Stopa nezaposlenosti u Beogradu u prvoj polovini ove godine je bila najniža i iznosila je 6,6 odsto ili 22 odsto ispod republičkog proseka. Istovremeno u regionima Južne i Istočne Srbije, stopa nezaposlenosti je iznosila 11 odsto, za 29 odsto iznad proseka Srbije, koji je iznosi 8,5 odsto.

Beograd prednjači i mereno stopom zaposlenosti, koja u glavnom gradu iznosi 51,7 odsto, što je za sedam odsto iznad proseka Srbije.

U regionu Južne i Istočne Srbije zabeležena je najniža stopa – 45,2 odsto ili 6,9 odsto ispod republičkog proseka.

Za razliku od drugih pokazatelja, Beograd nema primat u ukupnom izvozu Srbije, gde učestvuje sa 26 odsto, što se objašnjava time da u beogradskoj ekonomiji preovladavaju uslužne delatnosti, koje se većinom plasiraju na domaćem, a ne na međunarodnom tržištu.

U izvozu prednjači Vojvodina sa učešćem od 35,9 odsto, zatim slede Šumadija i Zapadna Srbija, 21,4 odsto i Južna i Istočna Srbija, 17 odsto.

U publikaciji se ocenjuje da je neujednačen ekonomski rast u Srbiji poslednjih decenija doprineo produbljivanju već postojećih teritorijalnih nejednakosti.