Beogradski metro – jedna linija, a mnogo želja, potreba i primedbi

Duže od pola veka prave se projekti beogradskog metroa. Toliko se čekalo i ono što ovih dana najavljuje gradska vlast – da izgradnja počinje ovog meseca. Prvi put u rebalansu državnog budžeta izdvojen je i novac za pripremne radove, ali projekat po kojem će se metro graditi nije po želji i potrebama svih.

Metro je želja gotov svih koji su vodili Beograd. Međutim, projekat po kojem će se graditi prva linija nije po želji i potrebama svih građana Beograda.

Građevinski fakultet je zato odlučio da ne učestvuje u njegovoj realizaciji. Za stručnjake sa fakulteta je neprihvatljivo to što prva linija metroa ne povezuje centar sa najgušće naseljenim delovima grada – Novim Beogradom i Zemunom.

„Nakon višedecenijskog sagledavanja saobraćajnih problema u gradu, Fakultet smatra da je ne samo saobraćajno, konstruktivno, urbanistički i ekološki, već i društveno, jedino ispravno rešenje u kome će prva faza metroa spojiti centre starog i novog dela grada. Ovaj stav fakulteta se ne može pomeniti“, navedeno je u saopštenju Građevinskog fakulteta.

Ranije je primedbe Građevinskog fakulteta odbacio Urbanistički zavod. Gradska vlast kaže da ne zatvaraju vrata fakultetu, ali tvrde da su oni koji imaju zamerke u manjini.

„Ne morate svuda da dođete do metroa, negde imate tramvaj. Gradićemo 42,6 kilometara novih tramvajskih linija. Imaćemo 223 kilometra, sa 500 polazaka, gradske železnice. Sve je to jedan sistem. Ni u Londonu, kada putujete, ne idete svuda metroom, nego idete negde metroom pa pređete na gradsku železnicu. Žao mi je što se kritičari bave samo metroom i zaboravljaju da postoji BG voz i tramvaj“, kaže zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Na mapama prve faze beogradskog metroa nema ni stanice Vukov spomenik – mesta gde se vidi kako bi sve to trebalo da izgleda.

„Transportni inžinjering se ne bazira na željama“

U međuvremenu je prihvaćen predlog Udruženja „Po meri metro“ da na južnom kraku bude produžena linija preko Ceraka, Vidikovca, Labudovog i Petlovog brda i do groblja Orlovača. 

Ipak, Miloš Vučković iz udruženja građana „Po meri metro“ ističe da je odbačena primedba da prva linija prođe preko nove glavne železničke stanice i Kliničkog centra. 

„Ima primera u svetu gde postoje metro linije koje prolaze pored bolnica i velikih kliničkih centara, ali je akcenat na prolasku ispod nove glavne železničke stanice Prokop, gde nam je navedeno da nije obavljeno dovoljno geoloških istraživanja i drugih ispitivannja da bi to moglo da se usvoji“, kaže Vučković.

Članovi Radne grupe za realizaciju projekta beogradskog metroa sa Saobraćajnog fakluteta smatraju da su plan linija i izgradnje metroa uradili kompetentni ljudi. 

„Transportni inženjering je baziran na brojevima, podacima i činjenicama, a nikako na željama. Sve mora biti precizno. Metro se planira i gradi u Beogradu od sedamdesetih godina i svaki put su bili neki novi koncepti, nove primedbe, nova pametovanja“, podseća profesor Saobraćajnog fakulteta Slaven Tica.

Smatra da za izgradnju metroa u Beogradu postoje tri važna faktora koja moraju biti koherentna – opšta i transportna politika, finansijska mogućnost i tehnika i tehnologija.

Izgradnja beogradskog metroa, kako je najavljeno, počinje ovog meseca. Projekat je vredan 4,4 milijarde evra – prva linija 1,8 milijardi evra, druga 2,2 milijarde, a treća 1,4 milijarde evra.

Duže od pola veka prave se projekti beogradskog metroa. Toliko se čekalo i ono što ovih dana najavljuje gradska vlast – da izgradnja počinje ovog meseca. Prvi put u rebalansu državnog budžeta izdvojen je i novac za pripremne radove, ali projekat po kojem će se metro graditi nije po želji i potrebama svih.