Berba malina uskoro počinje, pojedini proizvođači izašli sa početnom cenom od 550 dinara
Za nešto više od nedelju dana počinje berba malina. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta, a ukupan rod procenjuju na oko 23.000 tona. Za trećinu više nego lane, ali i dalje daleko ispod potencijala srpskih malinjaka. Kao i uvek u ovo doba godine, pojedini proizvođači izašli su sa početnom cenom – 550 dinara za kilogram srpskog crvenog zlata.
Podeli vest:
„Nemamo ove godine zaliha, nemamo uvozne, što su uvozili, uvozili su, borili smo se da se to deklariše da se više ne meša srpska sa inostranom, da nemamo te viruse i te bolesti koje su se u zadnje vreme pojavile“, kaže Mileta Pilčević.
„Svet je taj koji je to definisao. Oni traže najkvalitetniju malinu, a to je malina iz Srbije i to su samo dve sorte, to su ‘vilamet’ i ‘miker’. Zbog nedostatka sadnog materijala, počeli smo da radimo i druge sorte koje nemaju te karakteristike, počeli smo da mešamo sorte i to tržište neće da trpi“, kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.
Pad proizvodnje – suša, ali i pogrešne proizvođačke i trgovačke prakse
Stručnjaci procenjuju da malinu uzgajamo na osam do devet hiljada hektara. Gotovo tri puta manje od onoga što piše u zvaničnoj statistici. Razlog za raskorak u podacima vide u zloupotrebi subvencija, navodi RTS.
Pad proizvodnje objašnjavaju i sušom, ali pre svega – pogrešnim proizvođačkim i trgovačkim praksama. Ipak, smatraju da malinu ne treba da uvozimo.
Kažu, izgubili smo primat u količinama, ali ne i u kvalitetu. Lideri smo i po broju i kvalitetu hladnjača.
„Često se u poslednje vreme čuje da je jedan od načina da se prerađivački kapaciteti sačuvaju da se uvozi i da se kod nas prerađuje ta malina, što po meni nije ispravno. Mi treba da insistiramo i da radimo na našoj proizvodnji, da to što proizvedemo i preradimo u Srbiji, jer uvek su to bile više cene u odnosu na konkurenciju“, kaže Aleksandar Leposavić.
Država arbitrira između malinara i hladnjačara
Iako je godinama jedna od najvrednijih stavki domaćeg agrarnog izvoza sa oko 300 miliona evra zarade, gotovo da nema sezone u kojoj zavađeni malinari i hladnjačari nisu pozvali državu upomoć – da arbitrira.
„Ministarstvo radi na tome da uspostavi obavezne ugovorne odnose između primarnih proizvođača i otkupljivača, upravo sa ciljem da se proizvođači zaštite i imaju veću sigurnost prilikom prodaje svojih proizvoda“, saopštava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Navode da podstiču i udruživanje proizvođača, jer organizovan nastup na tržištu omogućava jaču pregovaračku moć, lakše planiranje proizvodnje, obezbeđivanje kontinuiteta isporuke, kao i obezbeđivanje količine i ujednačenog kvaliteta.
Iz Ministarstva podsećaju proizvođače na podsticaje za sisteme za navodnjavanje, nabavku opreme, mehanizacije, unapređenje tehnologije proizvodnje i modernizaciju gazdinstva.
Podeli vest:
