Desanka Maksimović, pesnikinja, književnica i profesorka, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postala je 1959, a njen redovni član 1965. Povodom 125 godina od njenog rođenja priređena je svečana akademija u najvišoj naučnoj i umetničkoj ustanovi u Srbiji.
Svoju sudbinu Desanka Maksimović smatrala je čudesnom i pevala „Ja sam lovac srca svoga rođenoga“. A u svoje srce stavila je sve ljude, svoj narod i zemlju.
U stihovima bila je jasna, iskrena, otvorena. Vrednovala je i isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu.
I njena mladalačka intimistička i ona zrela rodoljubiva poezija svedoče o autentičnom glasu, pesnikinji koja je nepokolebljivo svoja.
Ona je narodni pesnik i narodski pesnik po svom jednostavnom pesničkom izrazu koji ima jednu svoju pitkost koji je melodijski vrlo prozračan, privlačan i pitak”, rekao je Milosav Tešić, akademik i pesnik.
Uz besede pesnika dobitnika nagrade Desanka Maksimović, dramski umetnici i studenti Fakulteta savremenih umetnosti kazivali su njene antologijske pesme: Kopač bunara, Zemlja jesmo, Gračanica, Srbija je velika tajna, Krvava bajka i lirske diskusije sa Dušanovim zakonikom, Tražim pomilovanje.
„Ona uvek ima sklonost za starije slovo našeg jezika. Mića Danojlić voli njenu riječ blagorazumevanje. `Blagorazumevanje tražim` – to je jedna od ključnih reči, to je stara reč a ona je stvorila zapravo, reč ima stari stilski nivo koji je ona vaskrsla. I ja bih rekao da je ona izrazito izrazito jedan klasičan pesnik koji je samim tim i moderan”, izjavio je Jovan Delić, dopisni član SANU.
Desankine prve pesme, prva izdanja njenih knjiga poezije i proze, prevodi kao i celokupna dela u štampanom i digitalnom izdanju, mogu se pogledati na izložbi u Biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti.
Desanka Maksimović, pesnikinja, književnica i profesorka, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postala je 1959, a njen redovni član 1965. Povodom 125 godina od njenog rođenja priređena je svečana akademija u najvišoj naučnoj i umetničkoj ustanovi u Srbiji.