Bivši Ugljaninov saradnik i bivši Ljajićev savetnik 15 godina na čelu „Puteva Srbije“

Staž Omeragića duži je i od staža v.d. direktora „Puteva Srbije“ Zorana Drobnjaka o kome su mediji pisali kao o najdugovečnijem vršiocu dužnosti direktora jednog javnog preduzeća u Srbiji, a koji tu funkciju obavlja i pošto je Državna revizorska institucija ustanovila da „Putevi Srbije“ nepravilno posluju.

Prema poslednjem izveštaju iz registra Agencije za sprečavanje korupcije Omeragićeva naknada u „Putevima Srbije“ mesečno iznosi 53.000 dinara, dok je prethodnih godina bila nešto manja – oko 43.000 dinara. U nadzorni odbor „Puteva Srbije“ Omeragić je prvi put imenovan 2006. godine, a do 2012. godine obavljao je funkciju predsednika.

 

Poslednje imenovanje Omeragića dogodilo se 3. juna ove godine pred istek mandata kada je rešenjima Vlade Republike Srbije na istoj sednici on razrešen i ponovo imenovan u isti nadzorni odbor opet bez ikakvog obrazloženja. Jedina razlika ovoga puta je što je Omeragić izabran za nezavisnog člana.

 

Prema Zakonu o javnim preduzećima nezavisni član, između ostalog, ne može biti član neke stranke. Omeragić je bio predsednik Političkog saveta Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA), čiji je predsednik Sulejman Ugljanin, a kako je rekao za Pištaljku iz stranke je istupio 2014. godine i trenutno nije ni u jednoj stranci. U sedištu SDA takođe smo dobili potvrdu da Bajram Omeragić više nije njihov član, ali da je to prestao da bude tek 2016. godine.

 

Na pitanje Pištaljke kako je moguće da uprkos zakonskim ograničenjima bude deo nadzornog odbora čitavih 15 godina, Omeragić je rekao: „To nije pitanje za mene, ja sam sebe ne biram“.

 

Inače, Omeragić je od 2016. do 2020. godine bio posebni savetnik potpredsednika Vlade i ministra trgovine i turizma Rasima Ljajića za šta je mesečno dobijao platu od 104.000 dinara koju je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije.

 

Bajram Omeragić je pored funkije u „Putevima Srbije“ i direktor firme „Enerkom Energy“ iz Sremske Mitrovice koja je u vlasništvu firme „Junuzović – Kopex“ iz Lukovca, BiH, koja se bavi trgovinom nafte, transportom i građevinskim radovima. Mediji su pisali da je vlasnik ove bosanske firme Amir Junuzović dva puta osuđivan za zloupotrebu i prevaru u poslovanju, ali da je uprkos tome njegova firma u poslednjih pet godina dobijala poslove od javnih preduzeća u Bosni u vrednosti od preko 20 miliona evra. „Enerkom Energy“ je osnovana u decembru 2016. godine da bi realizovala projekat izgradnje dve elektrane, saznajemo od Omeragića.

 

Prema podacima Agencije za privredne registre, ova firma sa jednim zaposlenim beleži gubitke koji pretežno odlaze za naknade na zarade – preko 600.000 dinara. Omeragić za Pištaljku objašnjava da je to trošak na njegovu godišnju zaradu, a da firma još uvek nema prihode jer projekat zbog kog je osnovana nije započet.

 

Bajram Omeragić je vlasnik i direktor firme za trgovinu na malo kozmetičkim i toaletnim proizvodima „Baksem“ iz Novog Sada koju je osnovao u maju ove godine i prokurista društva „Mobi Gas“ za proizvodnju industrijskih gasova koje, prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju za 2019. godinu, beleži značajne gubitke u iznosu od preko 13 miliona dinara. Omeragić je bio i direktor ove firme do kraja 2017. godine.

 

Velimir Kopanja je predstavnik zaposlenih u nadzornom odboru od 2013. godine i njegova naknada, prema podacima iz registra Agencije za sprečavanje korupcije za tu poziciju iznosi 53.698 dinara. Pored toga, on je u ovom preduzeću i pomoćnik izvršnog direktora i za tu poziciju mesečno dobija platu od 153.718 dinara. Kopanja je od početka karijere radio u preduzeću „Vojvodinaput – Zrenjanin“, a u republičkim organima je zaposlen od 2003. godine.

 

Veselin Osmajlić postao je član NO JP „Putevi Srbije“ takođe 2013. godine i na tom mestu nalazi se i danas. Pored ove funkcije, Osmajlić je i odbornik Skupštine opštine Zvezdara sa izborne liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Predsednik je upravnog odbora Centra borilačkih sportova „Zvonko Osmajlić“, osnovanog u čast njegovog brata poginulog 1999. godine u atentatu na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali.

 

Javno preduzeće za upravljanje državnim putevima „Putevi Srbije“ godinama je beležilo gubitke u milijardama dinara. Primera radi, 2018. godine neto gubitak ovog preduzeća bio je 11.243.413.000 dinara, a u 2019. godini 16.852.957.000 dinara. Zanimljivo je da ovo preduzeće koje je godinama beležilo gubitke, prema finansijskim izveštajima za 2020. godinu ne samo da nema gubitaka, već je i prihodovalo više od  pet milijardi dinara. JP „Putevi Srbije“ ima 2074 zaposlena.

 

Mediji su pisali o brojnim afera u „Putevima Srbije“, među kojima je i to da je 2010. godine državni revizor uočio da ovo preduzeće nije uplatilo 158 miliona dinara za putarine i naknade za korišćenje puteva od 2008. godine.

 

Javnosti je poznato i da je Državna revizorska institucija uočila brojne nepravilnosti u poslovanju ovog preduzeća prethodnih godina, o čemu su mediji takođe pisali, te se otkrilo da je JP „Putevi Srbije“ u 2018. i 2019. godini nabavilo dobra, usluge i radove u iznosu od 51,38 milijardi dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke, a da nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama.

 

 

Pored Omeragića, Kopanje i Osmajlića, članovi nadzornog odbora JP Putevi Srbije su od 26. novembra 2020. godine Anita Dimoski i Miloš Adamović, koji obavlja funkciju predsednika tog odbora.

 

Anita Dimoski uporedo obavlja i funkciju v.d. pomoćnika ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U biografiji navodi da ima dugogodišnje iskustvo u akcionarskim društvima „Železnica Srbije“ i „Infrastruktura železnice Srbije“.

 

Miloš Adamović na mestu predsednika nadzornog odbora, prema registru Agencije za sprečavanje korupcije, ima mesečnu naknadu od 64.437 dinara. Mediji su pisali da ga je na ovu poziciju postavio njegov kum Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

 

Adamović je prethodno bio član nadzornog odbora kompanije „Dunav osiguranje“, a do 2018. godine obavljao je funkciju v.d. direktora JP „Stara Planina“. Pored toga, stoprocentni je vlasnik firme za nespecijalizovanu trgovinu na veliko „3A Business Facility Management” čiji su klijenti brojna državna preduzeća poput „Elektromreže Srbije“, „Telekoma Srbije“, „Skijališta Srbije“… Prema podacima iz Agencije za privredne registre, već u 2020. godini, drugoj godini poslovanja, ova firma je imala ukupne poslovne prihode od oko 12 miliona dinara.

 

 

Pored članova Nadzornog odbora i v.d. direktora ovog preduzeća, dugogodišnji staž u „Putevima Srbije“ imaju i izvršni direktori ovog preduzeća koji su u njemu nastavili da rade uprkos aferi „drumska mafija“ iz 2005. godine kada je uzbunjivač Goran Milošević, radnik Puteva Srbije, otkrio malverzacije ovog preduzeća koje su oštetile državu za 6,5 miliona evra. Izvršni direktor Sektora za naplatu putarine Milenko Caković, direktorka Sektora za ekonomsko-finansijske i komercijalne poslove Branka Zec, izvršna direktorka za investicije Gordana Subotički – Đorđević i direktor Sektora za održavanje javnih puteva I i II reda Zoran Stojisavljević prethodno su radili u Republičkoj direkciji za puteve umesto koje je osnovano JP Putevi Srbije.

 

Pištaljka je još 2010. godine pisala o ovoj aferi i o Miloševićevim tvrdnjama da su tada uhapšeni ljudi koji su bili najniža karika u lancu, dok su se čelni ljudi izvukli. Pištaljka je iste godine pomogla da uzbunjivač Goran Milošević bude vraćen na posao. On je, nažalost, kasnije ponovo otpušten.