Božićna poslanica patrijarha Porfirija: Ostanimo slobodni, ali ništa manje odgovorni

Kako je naveo, sa izuzetnim poštovanjem i zahvalnošću Božić čestitaju svim lekarima i zdravstvenim radnicima, dok se mole za bolne da što pre ozdrave i da „zaraza koja je napala sve prođe.

 

U božićnoj poslanici patrijarh Porfirije je pozvao na „poštovanjem razumnih mera i preporuka vlade“, ali podseća „sve i svakoga na izbegavanje isključivosti i poštovanje ljudske slobode kao najuzvišenijeg i najvrednijeg Božjeg dara danog čoveka. 

Znamo da je rođenje Vitlejemskog Bogomladenca središte istorije sveta i da se na spasenju roda ljudskog u Gospodu Isusu Hristu zasniva hrišćanski venac vrednosti. Rođenje Bogočoveka nadilazi i samo stvaranje sveta, jer je čovek dolaskom Božje Svetlosti u svet, pod svodovima skrovite pećine kraj Božjeg grada Jerusalima, obasjan mogućnošću večnoga života. U Svetlosti koja je zasvetlela u tami i koju tama nije obuzela (Jn 1, 5) procvale su hrišćanska kultura i civilizacija. Novi Adam zamenio je staroga kako bi Duh Sveti kroz Njega obnovio svekoliku tvorevinu. „Ko je u Hristu, nova je tvar“, kliče Apostol Pavle, „staro prođe, gle, sve novo postade!“ (2 Kor 5, 17). U tom duhu Jevanđelist Jovan nam blagovesti da je sve postalo kroz Logosa Božjeg (Jn 1, 1-3) koji je uzeo na Sebe ljudsku prirodu i tako obnovio zajednicu Boga i čoveka, učinivši da zavet u njenom središtu postane večan.

 

Ljubav je, braćo i sestre, iskonski pokretač svih događaja u istoriji spasenja, a pogotovu u dolasku Božića, malog Boga u svet, tako da mi lepotu i snagu današnjeg Praznika možemo samo čistom ljubavlju doživeti. Pokrenut ljubavlju, Bog je stvorio svet i čoveka. On je, njome vođen, sišao među nas, učinivši da čovečansko u svoja nedra primi božansko, kao i da netvarno u sebe privije propadljivo. U svekolikoj mudrosti Svetih Otaca Crkve izdvaja se središnja nit o tome da je Sin Božji postao jedan od nas kako bismo mi blagodaću postali ono što je On. Ljubav Božja učinila je da stvoreni svet u Bogočoveku Hristu ne bude nadvladan ni razoren božanskom silom, nego da idući uskim putem Gospodnjeg smirenja bude isceljen i spasen. Zato je u današnjoj prazničnoj radosti važno da shvatimo da nas rađanje Bogočoveka u skromnoj vitlejemskoj pećini poziva na pravu ljubav, prožetu iskrenim osećajem bratstva među ljudima. 

 

Odatle i praznična radost treba da bude hranjena plemenitošću našeg hrišćanskog svedočanstva, ljubavlju koja je vođena staranjem o drugima, a ne sebičnim iluzijama zajedništva koje globalna kultura, naročito u ove praznične dane, koristi u komercijalne svrhe, ne donoseći time pravi mir i suštu radost. Priđimo, dakle, jedni drugima prolazeći kroz smirenje vitlejemske pećine i osetimo da se Sin Božji rodio ne bi li nam pokazao da smo potrebni jedni drugima, Bog čoveku i čovek Bogu, prijatelj prijatelju i rod rodu, svako svakome, jer jedni bez drugih ne možemo! Ne opterećujmo se pitanjem ko nam je sve bližnji, nego se umesto procene onoga šta nama drugi čine zapitajmo kome smo mi bližnji i šta za druge mi činimo. Budimo, dakle, bližnji svakome na koga smo upućeni po meri ljubavi Hristove.

 

Zaživi li ovo načelo ljubavi u nama, mi ćemo u svetu koji duboko vapi za ljubavlju začeti klicu spasenja i odnegovati je. Prave i večne ljubavi nema bez Hrista Spasa u kome su se srele i večno sjedinile Božja ljubav prema čoveku i čovekova ljubav prema Bogu. Misao Svetog Justina Ćelijskog da jedino ljubav miriše na besmrtnost, jer miriše na Boga odjekuje jevanđelskom snagom. Ona nas poučava mogućnosti bogopoznanja i večnog života u ljubavi Hristovoj. Zapostavimo li u sebi ljubav Hristovu, padamo u tragičan bezizlaz, a obnavljamo li je trudom i blagodaću, uspinjemo se ka punoći života. U njoj je izvor duhovne radosti i istočnik nepokolebive moralne hrabrosti u teškim životnim iskušenjima.

 

To je od davnina poznato našem narodu, koji u ove radosne dane oživljava običaj mirboženja. U porodici i susedstvu, među srodnicima i na radnom mestu, svuda gde se nalazimo, izmirenje sa Bogom i bližnjima prati iskonski pozdrav – Mir Božji, Hristos se rodi! Time se među nama divno projavljuje biblijsko proročanstvo velikog Isaije: „Jer nam se rodi dete, sin nam se dade… i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni“ (Is 9, 6). Pomolimo se zato u ove blagoslovene dane Gospodu i Caru mira (Jev 7, 2) da ugasi neprijateljstva među narodima, da spase ljude širom vaseljene i da nam svima bude milostiv i čovekoljubiv kako bismo se pokazali dostojnim naših predaka po telu i duhu, dostojnim blagoslova obećanog nam od drevnih proroka i datog nam u Bogočoveku Hristu.

 

I dok se naši pogledi u ove praznične dane molitveno sreću, u našim srcima tinja osećaj da nam radost nije potpuna. Rođenje Hrista Spasa slavimo u svetu ispunjenom strahom i nemirima, atmosferom nerazumevanja, nepoverenja i netrpeljivosti, sve do isključivosti proistekle iz uznapredovale kulture sebičnosti i predstavljanja individualizma; u suštini vrhunskih vrednosti globalnog potrošačkog mentaliteta. Pored toga, u svetu stalnih promena, u kojem se jedino ne odstupa od straha za gubitkom životne sigurnosti, današnjem čoveku kao da suštinski ne pomažu ni dostignuća u medicini, industriji i tehnologiji. Čini se da ljudsko društvo u osnovi više nije isto, jer naučno–tehnički doprinosi pod uticajem informacionih tehnologija teže da promene način opštenja među ljudima povećavajući njihovu otuđenost i usamljenost. Dovoljno je osetiti nesigurnost kod lečenja osnovnih bolesti, pa da strah dobije krajnji egzistencijalni vid.

 

Sve to govori o atmosferi koju je zaista proročki opisao naš nobelovac Ivo Andrić rekavši da stvarna i najveća opasnost nije u opasnostima koje nam zaista prete, nego u strahu koji je u nama. Bogomladenac Hristos izgoni taj strah iz nas, o čemu svedoči Njegov ljubljeni učenik Jovan: „U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji, nije se usavršio u ljubavi“ (1 Jn 4, 18). A pre Apostola ljubavi, u Starom Zavetu zapisana je poruka koja objedinjuje mnoge druge: „Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepiću te i pomoći ću ti, i podupreću te desnicom pravde svoje“ (Is 41, 10). 

 

Stoga odgovor na stanje koje nas danas tišti treba tražiti u rečima koje je Gospod Hristos uputio učenicima pred Svoje stradanje: „U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet“ (Jn 16, 33). Radujmo se, stoga, braćo i sestre, jer nam u Božiću dolazi Pobednik! Otklonimo senku straha uprkos teškoćama i sa čvrstom verom u Boga proslavimo rođenje Bogočoveka, čije nas novozavetno ime Emanuil krepi moćnim doslovnim značenjem njegovim – sa nama je Bog (Is 7, 14).

 

U prazničnoj radosti Božićnog dana, sa naročitom pastirskom brigom i odgovornošću upućujemo očinske pozdrave i molitve za naše sestre i braću u otadžbini i rasejanju, gde god da žive pravoslavni Srbi, a posebno onima na Kosovu i Metohiji, našoj duhovnoj i nacionalnoj kolevci. Mi im poručujemo da znamo za njihova iskušenja koja još uvek traju, ali da je njihova Majka Crkva sve dosad bila uz njih i da će uvek biti. Danas smo duhovno i molitveno sa svima vama na svakome mestu vašega življenja. Svaki pravoslavni dom postaje mali Vitlejem u kojem nas prožima smisao badnjaka i toplina slame, u kojem zajedno pevamo uzvišenu pesmu: „Rođenje tvoje, Hriste Bože naš, obasja svet svetlošću razuma…“

 

Božić danas sa izuzetnim poštovanjem i zahvalnošću čestitamo svim lekarima i zdravstvenim radnicima, za koje uznosimo molitve Bogomladencu Hristu! Molimo se i za bolne da što pre ozdrave i da zaraza koja je napala svet prođe! Molimo se i da mi, pravoslavni hrišćani, više ne strahujemo za svoje živote i da ne ustuknemo pred opasnostima koje sobom nosi bolest izazvana širenjem virusa, nego da imamo čvrsto poverenje u Boga, istinskog Lekara duša i tela naših, kao i da nas osećaj straha, podstaknut preporučivanom „socijalnom distancom“, ne omete u činjenju onoga što je na korist naših bližnjih i zajednice kojoj pripadamo u svakom pogledu: duhovnom, porodičnom, poslovnom… Za nas pravoslavne hrišćane trajno važi pouka: „Video si lice brata svoga, video si Boga svoga“.

 

Ona je skovana vekovnim ispitivanjem naše bogolike prirode, uvek okrenute opštenju sa Bogom, braćom i sestrama, i sa svekolikom prirodom. Crkva stoga poziva da se za vreme trajanja pandemije svi pridržavaju razumnih mera i preporuka vlada i drugih nadležnih institucija u državama i oblastima u kojima živi naš narod, ali isto tako ona podseća sve i svakoga na izbegavanje isključivosti i poštovanje ljudske slobode kao najuzvišenijeg i najvrednijeg Božjeg dara danoga čoveku. Imajući na umu poziv Apostola Pavla: „Stojte, dakle, čvrsto u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti“ (Gal 5, 1), ostanimo slobodni, ali ništa manje odgovorni, čuvajući i druge i sebe.

Suočavajući se tako sa globalnom pretnjom od virusa korona, najpre shvatimo da je čovek stvoren da u ovome svetu deluje kao jedini pravi činilac stabilnosti i opstanka. U zavisnosti od upotrebe svoje slobodne volje može biti i jedini remetilački činilac, jedini pravi virus. Svojom intervencijom u ljudsku prirodu i nasiljem nad tvorevinom u celini čovek remeti veličanstveni sklad svega što je Bog stvorio. U tom smislu, virus korona, kao i svaki drugi virus, samo je odraz nesagledivo dubljeg problema. Prema tome on je, pored ostalog, izraz pedagoške opomene čoveku da se vrati zapovestima Božjim, jer kada se od prirode otima i kada se ne živi u saglasju sa poretkom koji je Bog ustanovio, ona prestaje da biva našim miroljubivim staništem. Ona dugo pamti i trpi nepravdu, ali pre ili kasnije uzvraća udarcima. Prirodu, dakle, moramo poštovati, negovati i čuvati kao najvredniji dar Božji.

 

Smisao Božića sastoji se upravo u tome da nam je Bogomladenac Hristos u događaju Svoga čudesnog rođenja jednom za svagda pružio mogućnost isceljenja od našeg delovanja nalik virusu i opet jedinstvenu mogućnost isceljenja našeg odnosa sa Bogom, tvorevinom i ljudima. Budimo zato trezveni u vezi sa tim, osluškujući šta nam u svetlosti Praznika govore stihovi velikog svetitelja i crkvenog pesnika Jovana Damaskina: „Nebo i zemlja danas, kao što je prorokovano, neka se obraduju! Anđeli i ljudi neka duhovno svetkuju! Jer Bog se javi u telu onima koji sede u mraku i senci, rodivši se od žene. Pećina i jasle Ga prihvataju, pastiri čudo razglašavaju, mudraci sa Istoka u Vitlejem dare donose, a mi, nedostojnim ustima, ugledajući se na anđele, hvalu mu odajmo: Slava na visini Bogu, a na zemlji mir!“

 

Srećan vam i Bogom blagosloven ovaj dan u koji nam se rodi Spas i Izbavitelj Hristos Gospod! Sa ovim željama i molitvama Bogomladencu Hristu Mi vam kao celom sabornom crkvenom telu i opet kao pojedincima želimo svako istinsko dobro u Novoj 2022. godini.

 

Zato vas sve pozdravljamo radosnim Božićnim pozdravom:

 

Mir Božji – Hristos se rodi!“