Brak na određeno vreme

Da ne dužimo priču, evo podataka Republičkog zavoda za statistiku: u najkraćem. Prošle godine broj zaključenih brakova pao je za 3,5 procenata, a istovremeno je broj razvedenih porastao za 3,7 odsto.

Brojke govore

Slede zanimljive, statistički utvrđene činjenice. Prosečan (samo po statistici) srpski mladoženja ima nešto više od 34 godine, a mlada je tek prebacila 31. Najzastupljeniji su brakovi između parova iste nacionalnosti, a prednjači i isti stepen obrazovanja među dvoje supružnika. Oko dve trećine supružnika su „ekonomski aktivna lica“, iliti zaposleni, što potvrđuje pravilo da rodbina na slavama i veseljima posle pitanja „još koliko imaš do kraja fakulteta?“, forsira rečenicu „kada ćeš da se ženiš ili udaješ?“.

Kada smo videli ko se i kada ženi i udaje, da pogledamo šta kaže istraživanje: ko se to razvodi i tako nemalo vreme postaje tema podrobnih analiza za prijatelje i neprijatelje, komšiluk u proširenom sastavu i analitičare opšte prakse ispred lokalne prodavnice. Muškarac koji će ubuduće nositi titulu „raspuštenka“ ima tek nešto više od 45 godina, a žena, jelte, „raspuštenica“, skoro 42. Više od polovine brakova okončanih parničnim postupkom je sa decom, i tu prednjače oni koji imaju jedno dete. U blizu 70 odsto slučajeva, posle namirivanja advokatskih troškova, deca bivaju dodeljena ženi. Prosek koliko su trajali brakovi koji su razvedeni u prošloj godini je 13,7 godina.

Gordana Jordanovski, iz Republičkog zavoda za statistiku, koja godinama unazad radi na ovim istraživanjima, kaže za NIN da tokom poslednje decenije u Republici Srbiji opada broj zaključenih brakova, a da to potvrđuju i vrednosti stope nupcijaliteta (broja zaključenih brakova na 1.000 stanovnika), od popisne 2011. godine, kada je stopa iznosila 4,9 promila, do 2023. godine, kada iznosi 4,8 promila.

„Ovo je posledica ulaska u bračni kontingent malobrojnih generacija, što je uslovljeno dugotrajnim smanjenjem nataliteta, starenjem generacija i migracionim promenama. Uz to, evidentan je i trend porasta udela vanbračnih zajednica, gde prema podacima popisa stanovništva imamo porast udela lica starosti 15 i više godina koja žive u vanbračnoj zajednici sa 3,8 odsto u 2011. godini na 4,8 odsto u 2022“, obrazlaže Jordanovski.

Ipak, nije sve tako crno. Jordanovski ukazuje da broj zaključenih prvih brakova i dalje iznosi više od 80 odsto svih zaključenih brakova u Srbiji.

„U 2023. godini je registrovano 25.887 prvih brakova (ili 81,7 odsto od ukupno zaključenih). U poređenju sa 2023. godinom broj prvih brakova se smanjio za 3,8 odsto. U poređenju sa Evropskom unijom, gde je stopa zaključenja na 1.000 stanovnika za 2022. godinu 4,2 promila, u Srbiji imamo zabeleženu višu stopu zaključenja – 4,9 promila“, navodi Jordanovski.

Prema njenim rečima, tendencija povećavanja broja razvoda je vidljiva na evropskom i svetskom nivou. Ipak, dodaje stručnjakinja iz Republičkog zavoda za statistiku, kada poredimo podatke za Srbiju sa podacima za EU (koja u 2022. godini beleži stopu razvoda od 1,6 promila na 1.000 stanovnika), imamo nešto nižu stopu u Srbiji – 1,5 promila.

Koncept individualizma

Dolazimo do pitanja: da li je zapravo davanje prednosti individualnom naspram kolektivnog u našem delu sveta, kao rezultat dalo da se ljudi sve ređe i sve kasnije odlučuju na zajednički život, a kada se i odluče, čim pre iz istog gledaju da se evakuišu. Sociolog Đokica Jovanović pre svega napominje da živimo u postmodernom dobu u kojem se ističe individualnost. Jovanović naglašava da ne govori kao neko ko je apologeta bračnih veza, te da ne iznosi vrednosni stav.

„Brakovi su nekada bili mesto sigurnosti. Takve su bile i prilike. Čovek se osećao sigurno u sadejstvu sa bračnim partnerom. Mislim da ima negde u Etnografskom muzeju, davno sam video, pravili su snimke još šezdesetih i sedamdesetih godina. Mladi istraživač je pitao jednu staricu kako se ona udala, a ona je odgovorila: ’Nismo se mi ni poznavali, to su dogovorili naši roditelji’. A onda je pitao ’a ljubav?’, a ona odgovorila: ’Znaš šta, dete, ljubav dolazi posle’. Dakle potpuno su to bile drugačije prilike i način života“, navodi Jovanović.

Ima nešto što mu smeta u samom nazivu, kada neko kaže „moj partner“, „moja partnerka“. Jovanović se seća da je studentima govorio: „Pa čekajte, partner može da ti bude neko u poslu, u nečemu što radiš, a tamo gde ima emocija – to nisu partneri“.

“I tu ima nečeg otuđujućeg – oni su partneri u nekakvom istom poslu. Znate, nema emotivnih veza između partnera, to je posao”, smatra Jovanović.

On napominje da ima i do toga što je nekada sredina osuđivala razvod brakova, dok je danas potpuno indiferentna.

Monogamija prevaziđena?

Advokat Aleksandar Olenik podseća za NIN da je bivša Jugoslavija imala najmoderniji Zakon o braku i porodičnim odnosima, sada Porodični zakon, te da je i sadašnji zakon kod nas moderan u odnosu na veći deo Zapadne Evrope, gde je uticaj katoličke crkve veći nego što je ovde Pravoslavne.

„U nekim državama, u kojima je Katolička crkva prilično jaka, imate nešto što se zove ’rastava od stola i postelje’ – faktički ne žive zajedno, ali su formalno u braku. Čak i dan-danas postoje zemlje gde je nemoguće doći do razvoda“, objašnjava Olenik.

Prema njegovom mišljenju, razvoj društva u celom svetu, pa i kod nas, na neki način izaziva ceo koncept braka.

„Jedina funkcija braka koja jeste bitna i ima smisla u odnosu na moderni život jeste odgajanje dece, zajedničko od strane oca i majke. Sve ostale društvene funkcije koje su nekad bile vezivane za brak, prosto više ne postoje“, zaključuje Olenik.