Brza moda uzima ekološki danak i u Srbiji

Ako je najvažnija sporedna stvar na svetu za muškarce fudbal, za žene je to moda. U svetu se godišnje proizvede 90 milijardi odevnih predmeta, a gotovo polovina završi na deponijama – pre nego što stigne u prodavnice. Najčešće kupujemo jeftinu garderobu izrađenu od poliestera, koji je za planetu štetan koliko i plastične flaše. Takozvana brza moda ekološki danak ostavlja i u Srbiji.

Niko nije dovoljno bogat da bi kupovao jeftine stvari – u izreci. U praksi, godišnje kupimo 12 kilograma odeće, a veliki deo toga obučemo tek nekoliko puta. Ipak, u vreme ekonomske i ekološke krize mnogi se okreću takozvanoj održivoj modi.

„To znači da se zapitamo ko nam šije tu odeću da li je ta odeća zapravo kreirana u nekim uslovima koji su nehumani po ljude, odakle ona dolazi, da li je prešla pola sveta da bi došla kod nas“, rekla je Nataša Niškanović, koordinatorka Market drugačije mode.

Održiva moda oslanja se na lokalne dizajnere i sirovinu, zapošljava lokalno stanovništvo. Takva odeća je skuplja, ali duže traje. Kupuju je kreativni, a ne bogati.

Marija Ivanković Jurišić iz „Marija hend mejda“ rekla je da ne moramo da kažemo da su to žene koje imaju mnogo novca, to su prosto žene koje znaju da kupuju, koje znaju da kupovinom manjeg broja komada dobijaju više zato što će im se ti komadi kroz godine isplatiti.

„Ta jakna možda jeste za naš standard skuplja, ali kad pogledate koliko uložite u jednu jaknu, a koliko vam traje jedna jakna i da ste u stvari kupili par jakni za par godina a ovo je jakna koja će da vam traje 20, 30 godina koju će da vam nasledi sutra i ćerka i unuče“, istakla je Marina Nikolić iz „Sirogojno stajla“.

Održiva moda zasniva se i na popravci, poklanjanju, kupovini u seknd-hend prodavnicama. Ipak, uvoz polovne garderobe iz Evropske unije kod nas je označen kao najveći generator tekstilnog otpada. Koje količine stignu u Srbiju – Republički zavod za statistiku nema podatak.

„Količina otpada koji potiče iz tekstilne industrije je porasla oko četiri puta od 1990. godine. Razlog je činjenica  da su sada tekstilni proizvodi dosta jeftiniji i prosečan evropljanin kupi negde 6 do 7 puta više nego što je kupovao pre 30 godina“, rekao je Nenad Bumbić iz Potrošačkog savetnika.

Siniša Mitrović iz PKS-a napomenuo je da u vreme rasta konzumerizma tekstilni otpad postaje invanzivni otpad, on je preplavio zelene pijace i Srbija nema infrastrukturu za tretman tekstilnog otpada koji je rastući otpad i koji je vrlo opasan i toksičan za životnu sredinu. posebno ako se pali ili zakopava.

Konzumeristička moda u Srbiju je stigla sa velikim brendovima koje izlože i 20 kolekcija godišnje. Za to vreme, na deponije širom sveta baci se 235 milijardi tona odeće. Tekstilna industrija odgovorna je za oko 20 odsto zagađenja voda i za 35 posto mikroplastike u životnoj sredini. Centar za unapređenje životne sredine je izračunao da za proizvodnju jedih farmerki potroši čak 10.000 litara vode, za proizvodnju majice 2.700 litara vode.

Ako je najvažnija sporedna stvar na svetu za muškarce fudbal, za žene je to moda. U svetu se godišnje proizvede 90 milijardi odevnih predmeta, a gotovo polovina završi na deponijama – pre nego što stigne u prodavnice. Najčešće kupujemo jeftinu garderobu izrađenu od poliestera, koji je za planetu štetan koliko i plastične flaše. Takozvana brza moda ekološki danak ostavlja i u Srbiji.