Brže i povoljnije transakcije sa 36 zemalja u Evropi

To će dovesti do toga da će međunarodna plaćanja sa Evropskom unijom i drugim članicama SEPA (Velikom Britanijom, Švajcarskom, Norveškom, Islandom i drugima) biti jeftinija u pogledu naknada, kao i da će se skratiti rokovi za realizaciju tih plaćanja, kažu za „Politiku” u Narodnoj banci Srbije posle najave Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, u Briselu da će naša zemlja od 1. januara postati deo SEPA, koju trenutno čini 36 zemalja Evrope.

Ulazak u SEPA i povezivanje na sisteme EU po modelu koji je dogovoren za zapadni Balkan, a to je preko nacionalnih sistema za instant plaćanja na TIPS sistem Evropske centralne banke, omogućiće da se i transakcije sa EU obavljaju brže nego sad. One, kažu iz NBS, mogu da budu jeftinije u odnosu na plaćanja koja se trenutno izvršavaju preko korespondentskih banaka u državama članicama EU ili preko matica banaka koje posluju u Srbiji, a osnovane su u Evropskoj uniji.

– Od ukupnog platnog prometa koji obave naša privreda i građani oko 95 do 98 odsto je domaći platni promet unutar zemlje, a ostatak je sa inostranstvom. Zadatak svake centralne banke je da omogući da se domaći platni promet obavlja na najefikasniji mogući način. To smo sproveli još pre šest godina među prvima u svetu i još uvek smo jedini u regionu koji su uveli sistem za instant plaćanja NBS. Sada je cilj da se isti kvalitet servisa omogući i u razmeni sa Evropskom unijom i sa zemljama u regionu – kažu u centralnoj banci. Nema sumnje da će ulazak u ovaj sistem privredi i građanima doneti korist u smislu troškovno efikasnijih i bržih plaćanja. Oko 60 odsto spoljnotrgovinske razmene Srbija obavlja sa državama članicama EU, a gotovo 45 procenata priliva preko banaka po osnovu doznaka dolazi iz Evrope.

Na pitanje da li postoje rizici s obzirom na to da nismo zemlja koja koristi evro kao valutu, Politikini sagovornici kažu da NBS u ovome vidi samo korist za građane i privredu, s obzirom na to da će plaćanja biti efikasna, kao i u našoj zemlji. Kažu da treba imati u vidu da su članice SEPA područja i zemlje koje nemaju evro kao zvaničnu valutu, poput Švedske, Danske, Švajcarske i Velike Britanije.

Kako objašnjavaju u NBS, ovaj proces će se obaviti kroz dve faze. Prva je usaglašavanje nacionalnih propisa sa propisima EU, kao i formalno pravno pridruživanje SEPA regionu, a druga povezivanje sa platnom infrastrukturom EU, odnosno Evropske centralne banke na način koji će omogućiti da se transakcije sa EU izvršavaju u instant režimu.

– Pripreme su počele još 2014. godine, kada je usvojen Zakon o platnim uslugama u koji je implementirana Prva direktiva o platnim usluga koja predstavlja jedan od ključnih regulatornih stubova na kojima počiva SEPA. U međuvremenu su omogućena instant plaćanja preko NBS, a u taj sistem su implementirani standardi koji se primenjuju u SEPA. Usklađeni su i propisi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, koji su takođe jedni od ključnih, a usvajanjem izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama ispunjeni su i preostali regulatorni zahtevi za pristupanje – objašnjavaju oni. Inače, NBS je u saradnji s drugim institucijama izradila i nacrt dokumenta o Aplikaciji koja je dostavljena Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu, kažu u NBS.

Stručnjaci smatraju da je Srbija u ogromnoj prednosti u odnosu na ekonomije regiona jer ima funkcionalan sistem za instant plaćanja u kojem učestvuju sve banke u zemlji. U drugim državama regiona to nije slučaj, a da bi omogućile instant plaćanja sa EU, moraju da sprovedu projekat uvođenja nacionalnih platnih sistema za instant plaćanja, što je vremenski, organizaciono i troškovno zahtevno.

Lakše za građane

Poreski stručnjaci nisu potpuno upućeni u detalje kako će funkcionisati SEPA sistem. Kažu da je to više priča koja se tiče bankara, a ne poreznika, ali Đerđ Pap, poreski savetnik, ipak ističe da ako se SEPA odnosi na isplatu novca u Srbiji, onda će njenim uvođenjem biti poboljšan način deviznog platnog prometa.

– Sada kada nekom stigne novac iz inostranstva, banka najpre šalje obaveštenje korisniku na imejl-adresu da je taj novac pristigao. Korisnik potom mora da popuni obrazac i opravda priliv novca i tek onda banka sa svog računa prebacuje sredstava na račun primaoca. Osnov za prijem novca mogu biti fakture, profakture, ugovori… To korisnik treba da pošalje banci i tek kada to banka pregleda, prispeli novac se prosleđuje na račun korisnika. Ukoliko se novi sistem SEPA odnosi i na ovakve situacije u deviznom platnom prometu, onda će sve biti značajno lakše, jer se u praksi sada dešavaju razni nesporazumi prilikom deviznog prometa – navodi Pap dodajući da korisnik često, recimo, može da ne vidi imejl iz nekog razloga, zbog čega može da se dogodi da se novac vrati onome ko ga je uplatio.