Čedomorstvo i mentalno zdravlje – veliki broj porodilja ne traži pomoć u postporođajnoj depresiji

Nije usamljen slučaj da majka ostavi tek rođenu bebu na ulici, pa čak i pored kontejnera. Psiholog i direktorka Centra za mame Jovana Ružičić kaže za RTS da se godišnje dogodi nekoliko čedomorstva, i da je važno pričati o mentalnom zdravlju porodilja.

Jovana Ružičić kaže da je jako teško pričati o slučaju koji se dogodio u Novom Sadu jer nema dovoljno informacija, ali da je neophodno govoriti o mentalnom zdravlju porodilja i mama u Srbiji, koje je uzrok ovakvih tragičnih slučajeva.

„Ovaj slučaj je zaista strašan, ali ne i usamljen. Svake godine ih ima nekoliko. Važno je da razumemo puno stvari, prvo ne razumemo u kakvoj je situaciji bila ova žena, koji su njeni resursi na koje može da se osloni, kakvog je mentalnog stanja bila, koju je podršku imala i da li je imala, da li je beba bila željena, planirana, da li je mama bila dobro pre nego što je ostala u drugom stanju“, objasnila je Ružičić.

Istakla je da se veliki broj ljudi nosi sa problemom mentalnog zdravlja, ali i da žene ugroženog mentalnog zdravlja ostaju u drugom stanju.

„Ima žena koje već imaju neke izazove što se tiče mentalnog zdravlja pre nego što postanu majke, a vrlo često porođaj dodatno produbi te probleme. Mnogo je teško odgovoriti na pitanje zašto je došlo do ovoga, mnogo je bolje da zajedno radimo na tome da ovo sprečimo“, rekla je Ružičić.

Navela je da bi trebalo da briga počne još kada je trudnoća samo u planu.

„Ginekolozi koji viđaju trudnice bi mogli da obrate pažnju na mamu, da vide kako se ona oseća. U praksi je čitav proces trudnoće, porođaja, babinja i uopšte dolaska deteta na svet, toliko bebocentričan da se mi bavimo isključivo bebom“, navodi Ružičić.

„Ako je mama dobro i beba će biti“

Objasnila je da i iskustvo u porodilištu može da dovede do ugrožavanja i povreda mentalnog zdravlja mame.

„Mi se isključivo bavimo bebom, ali je važno da se bavimo i mamom jer ako je mama dobro i beba će biti dobro“, naglasila je Ružičić.

Kako kaže, treba napraviti sistem podrške kako bi sprečili još ovakvih slučajeva, ali da situaciju otežavaju slučajevi poput novosadskog, gde je beba rođena van porodilišta.

„Takve slučajeve je teško pratiti, ako ne znate da se beba rodila kako možete da pitate i mamu i bebu kako su i kako se snalaze, ali ovo što se desilo u Novom Sadu se dešava i sa bebama u porodilištu“, ističe Ružičić.

Navela je da bi trebalo skrenuti pažnju na postporođajnu tugu i depresiju, dva stanja koja su česta kod porodilja.

„Velika je razlika u intenzitetu i trajanju. Postporođajna tuga traje mnogo kraće, i prolazi sama od sebe, možda imate napade anksioznosti, nesanicu, ali možete normalno da funkcionišete. Postporođajna depresija je medicinsko stanje koje mora da se leči jer neće proći samo od sebe, tada ste značajno onemogućeni da funkcionišete na svakodnevnom nivou“, objasnila je Ružičić.

Oko 70 odsto žena ne traži pomoć

Kako kaže, prvenstveno je važno da se depresija prepozna, a nakon toga i da porodilja dobije pomoć.

„Vrlo je važno da mame prepoznaju simptome i potraže pomoć. Oko 70 odsto njih uopšte ne traži nikakvu vrstu pomoći čak i u slučajevima da im je potrebna“, rekla je Ružičić objašnjavajući da živimo u suštinski patrijarhalnom društvu u kojem se glavna ženska uloga – rađanje, ne preispituje.

„Ako je to, pod znacima navoda, naša glavna uloga, kako onda da ne pucaš od ljubavi prema tom detetu? A često to nije slučaj“, pojašnjava Ružičić.

Navela je da je važno da porodica i partneri vode računa kako se mama oseća i da reaguju.

„Kada svi oko nas prepoznaju to, važno je da imaju nekog kome mogu da se jave. Zato je važno da imamo zdravstveni sistem koji je spreman da reaguje“, napominje Ružičić.

Kako kaže, da bi mami i beba bile srećne potrebno je pre svega pričati o ovoj temi.

„Zaštitni faktori su se pokazali briga kroz čitavu trudnoću, dobro iskustvo u porodilištu, partnerski odnos i dobra podrška u porodici“, zaključila je Ružičić.