Cena kafe raste – da li omiljeni napitak postaje luksuz?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković kaže za RTS da trend za sada nije povoljan i da se može očekivati rast cene kafe. Urednik portala „Akademije kafe“ Bojan Đorđević ukazuje da će kafa u jednom trenutku postati luksuz.

Kafa – napitak bez kojeg mnogi ne mogu da počnu dan, poslednjih nedelja ponovo je tema građana koji se čude koliko je poskupela, ali i ekonomista koji prate dešavanja na tržištu. Šoljica kafe mogla bi uskoro da bude pravi mali luksuz.

Jer, cena kafe arabika je na berzi u Njujorku porasla na dvomesečni maksimum nakon što su bili mrazevi u Brazilu, pa će rod biti manji od očekivanog.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković navodi da je poskupljenje kafe rezultat kombinacije više globalnih faktora, kao što su klimatske promene koje pogađaju proizvodnju, rast potražnje širom sveta, problemi u lancima snabdevanja, trgovinska ograničenja, promene na berzi, spekulacije na tržištu.

Trend za sada, kako kaže, nije povoljan i može se očekivati da će u nekim narednim mesecima doći do rasta cene.

“Ostaje da se vidi, naravno, šta će se dešavati sa nepovoljnim klimatskim faktorima, ukoliko se oni primire, jer trenutno imate kombinaciju svega prethodnog, plus manje zalihe robe na globalnom nivou, ukoliko se to negde stabilizuje, mi onda možemo očekivati da će cena da se stabilizuje, ali teško da će da padne“, rekao je Mijušković.

Naveo je da se kod nas efekti svega ovoga osete neko vreme kasnije.

„Postoji određeni odloženi efekat, u zavisnosti od toga koliko je robe već prisutno od strane uvoznika i takozvanih rostera, odnosno onih koji peku, odnosno prže“, rekao je Mijušković.

Urednik portala Akademije kafe Bojan Đorđević rekao je da kafa kod nas poskupela, ali ne toliko koliko na svetskom tržištu, ali dovoljno da se oseti da imamo velike probleme.

Đorđević: Kinezi nam „oteli“ kafu
“Meni je i dalje veliki problem kada se priča o kafi, a to je da je kafa akcizna roba, a da se nalazi u potrošačkoj korpi. To nema veze jedno s drugim. Ja bih voleo da mi to neko objasni i ako mi niko ne objasni, onda bar da skinemo tu akcizu sa kafe i da kafa bude za neki postotak jeftinija”, kaže Đorđević.

Rekao je da Kina uvozi enormne količine kafe i da su nam „Kinezi oteli kafu“, tako da očekuje da će u jednom trenutku doći do toga da kafa postane luksuz.

„U nekim lokalima šoljica espresa već košta 370 dinara i to je malo bezobrazno, mislim da nije realno, jer nije kafa baš toliko poskupela“, rekao je Đorđević.

Ukazao je da će ljudi piti kafu i da će se truditi da piju dobru kafu, ali da to neće više biti kafenisanje, nego samo jedna kafa.

Profesor Mijušković je objasno da je kafa listirana u okviru potrošačke korpe zato što se smatra delom svakodnevne potrošnje.

„Država je vrlo mudro odredila određene kategorije za akcize, počevši od cigareta, kafe i tako dalje, znači nešto zašto postoji siguran promet i veliki obim na šta ona može da ubira određene prihode“, rekao je Mijušković.

Srbija kafu uvozi iz Brazila i Vijetnama
Prema Đorđevićevim rečima, u Srbiji se kafa najviše uvozi iz Vijetnama i Brazila, koji takođe imaju problema sa izvozom.

To su, kako kaže, preveliki proizvođači, koji su nekako uspevali da balansiraju sa cenom.

„Cela svetska kafa se narazi u Brazilu. U Vijetnamu proizvode kafu sumnjivog kvaliteta, uglavnom je to robusta, i to je uglavnom kafa koja nije top nivoa, ali je i ona potrebna kada se prave mešavine, nažalost”, rekao je Đorđević.

“Do sad su veliki proizvođači uspevali da na neke svoje načine naprave da cene mnogo nedivljaju, sada više mislim da nemaju prostora. Opet će najveći udar da osete mali proizvođači koji imaju toliko velike namete, da se pržeonice koje su radile superkvalitetno gase, da ugostiteljski objekti imaju problema sa klijentelom, tako da kada se se to spoji, mislim da nije najbolje vreme za kafu“, rekao je Đorđević.

Novi propisi Evropske unije, koji stupaju na snagu 30. decembra 2025. godine, doneće sa sobom i nove cene za mnoge druge proizvode.

Osim kafe, uredba obuhvata i kakao, palmino ulje, soju, goveđe meso, drvo i kaučuk.