Cene pojedinih namirnica i dalje rastu, piletina nikad skuplja
Podeli vest:
Indeks cena hrane koji izračunava FAO iznosio je u proseku 154,2 poena u junu, što je za 2,3 odsto manje u odnosu na maj, ali je u poređenju sa istim mesecom 2021. ostao za 23,1 odsto viši, navodi se u izveštaju objavljenom na vebsajtu ove agencije UN.
Junski pad indeksa je odraz nižih međunarodnih cena biljnih ulja, žitarica i šećera, dok su cene mleka i mesa porasle.
„Iako je indeks cena hrane FAO opao u junu treći mesec zaredom, još je blizu istorijskog maksimuma iz marta ove godine. Faktori koji su doveli do visokih globalnih cena i dalje su u igri – jaka globalna potražnja, loše vremenske prilike u nekim velikim zemljama, visoki troškovi proizvodnje i transporta i poremećaji u lancu snabdevanja zbog kovida19, a situaciju još složenijom čine neizvesnosti koje potiču od aktuelnog rata u Ukrajini“, izjavio je Maksimo Torero Kulen, glavni ekonomista FAO.
Indeks cena žitarica je iznosio prošlog meseca u proseku 166,3 poena, što je za 4,1 procenat manje u odnosu na maj, ali je i dalje za 27,6 odsto iznad vrednosti iz juna 2021.
Međunarodne cene pšenice su pale na mesečnom nivou za 5,7 odsto, ali su ostale za 48,5 procenata iznad vrednosti od pre godinu dana. Kotacije žitarica krupnog zrna su takođe opale za 4,1 odsto u odnosu na maj, dok su na godišnjem nivou više za 18,4 odsto. Kukuruz je na mesečnom nivou pojeftinio za 3,5 procenata zbog veće sezonske ponude iz Argentine i Brazila i poboljšanih uslova roda u SAD.
Indeks cena biljnih ulja iznosio je u proseku 211,8 poena prošlog meseca, što je pad od 7,6 odsto u odnosu majsku vrednost. Junski indeks cena šećera spustio se za 2,6 odsto u odnosu na maj, na prosečnih 117,3 poena, na najniži nivo od februara. To je drugi uzastopni mesečni pad cena šećera.
Piletina nikad nije bila skuplja
FAO-v indeks cena mesa je iznosio u junu u proseku 124,7 poena i beleži rast od 1,7 procenata u odnosu na maj, dostižući novi rekord i nadamašujući za 12,7 odsto nivo iz juna 2021. Sve vrste mesa su poskupele, a najviše živinsko meso čije su cene skočile na najviši nivo u istoriji, usled kontinuirano teških globalnih uslova snabdevanja na koje su uticali rat u Ukrajini i izbijanje ptičjeg gripa u severnoj hemisferi.
Kada je reč o cenama mlečnih proizvoda, njihov indeks je porastao za 4,1 odsto u junu u odnosu na prethodni mesec, na prosečnih 149,8 poena. Mlečni proizvodi su za 24,9 odsto skuplji nego godinu dana ranije. Rast su zabeležile cene svih mlečnih proizvoda, a s rastom su prednjačile cene sira, uglavnom zbog visoke uvozne tražnje za spot isporukama usled zabrinutosti vezanih za dostupnost ponude kasnije tokom godine.
U odvojenom izveštaju, FAO je naveo da je u julu povećao prognozu globalne proizvodnje žitarica za 2022. godinu za sedam miliona tona u odnosu na prethodni mesec i sada predviđa rod od 2.792 miliona tona. To je, ipak, za 0,6 odsto manje od svetske proizvodnje u 2021.
Prognoza svetske potrošnje žitarica u 2022/23. takođe je povećana za 9,2 miliona tona na 2.797 miliona tona, ali je i dalje za 1,7 miliona tona (0,1 odsto) ispod nivoa u 2021/22. usled očekivane manje upotrebe stočne hrane.
FAO-ova prognoza svetskih zaliha žitarica na kraju sezone u 2023. godini podignuta je na 854 miliona tona, odnosno za 7,6 miliona tona u odnosu na projekciju iz juna.
Indeks cena hrane koji izračunava FAO iznosio je u proseku 154,2 poena u junu, što je za 2,3 odsto manje u odnosu na maj, ali je u poređenju sa istim mesecom 2021. ostao za 23,1 odsto viši, navodi se u izveštaju objavljenom na vebsajtu ove agencije UN.
Podeli vest:
