Cene više u Srbiji: Nemačkom potrošaču lakše a prosečna plata oko šest puta veća

Novinar Dojče velea Nemanja Rujović je nakon zamrzavanja cena osnovnih namirnica u Srbiji rešio da proveri koliko one i drugi proizvodi koštaju u Nemačkoj i došao do zaključka da nemački potrošač prolazi bolje od srpskog, podsećajući da su prosečne plate u toj zemlji oko šest puta više nego „srpske“.

Kod svinjetine je, kaže, teže jer Nemci nisu baš fiksirani na butkice, više na leđa. Kilogram za pečenje može da se kupi za 6,99 evra (u Srbiji but skuplji od 5 evra).

Verovatno bih u Bonu prošao i jeftinije da sam obišao Aldi, Peni, Neto i još poneki diskont, navodi Rujević. „Ali i ovako, kao što se vidi, nemački potrošač prolazi bolje od srpskog, čak i kad ne računamo da su prosečne plate u Nemačkoj oko šest puta više“, dodaje.

O ceni viršle u DDR-u

Vlada Srbije je na opštu skupoću reagovala zamrzavanjem cena pet pobrojanih namirnica, i to na nivo od 15. novembra. Cene bi trebalo da su zakucane na tom nivou barem 60 dana, a verovatno će biti i duže. Čemu to služi? I kako to da su ti artikli u Nemačkoj toliko jeftiniji nego u Srbiji?

Henrik Beme, urednik ekonomske redakcije DW, je pola života proveo u DDR i nema dobro mišljenje o zamrzavanju cena. navodi Rujević. „To uništava tržište i može samo jedno kratko vreme da funkcioniše. U DDR-u je bokvurst (vrsta debele viršle) na kiosku uvek koštao 85 pfeninga, a zemička 10 pfeninga, senf ide uz to za džabe. Cena se nikad nije menjala. Na kraju je država sve subvencionisala i – bankrotirala“, rekao mu je Beme.

Cena viršle bila je takoreći stvar od državnog značaja.

Ali, zar ne pomaže barem sirotinji kad su ograničene cene osnovnih stvari? „To im ne koristi ništa“, navodi Beme i dodaje da je mnogo bolje da država grupi ugroženih ljudi da pare. „Jer zamrzavanjem cena više pomažete onima koji mogu da priušte skuplje ulje ili brašno. Sada i bogati kupuju po zamrznutim cenama“, naveo je.

Nije jeftino uvek dobro

A zašto je mu Nemačkoj hrana tako jeftina? „Zbog Aldija i Lidla. Mi Nemci smo izmislili diskonte“, priča Beme. Kaže da oni imaju divovsku tržišnu moć, mnogo nabavljaju i ubijaju cene. „Proizvođači koji hoće da budu kod njih na listi artikala moraju da ispune ekstremne uslove kvaliteta i količine koju mogu da dopreme. Ko to ne uradi, leti napolje, a to proizvođači ne mogu sebi da priušte. Zato izlaze u susret i cenama“, kaže urednik ekonomske redakcije DW.

Drugi razlog što je jeftino, priznaje Beme, jeste što su Nemci kod hrane praktični i nimalo prefinjeni – daj što više za što manje pare. „Recimo, u Francuskoj hrana ima veću vrednost, naprosto su Francuzi većinski drugačije određeni prema hrani. Tamo su zato navikli na viši nivo cena“, navodi.

Novinar Dojče velea Nemanja Rujović je nakon zamrzavanja cena osnovnih namirnica u Srbiji rešio da proveri koliko one i drugi proizvodi koštaju u Nemačkoj i došao do zaključka da nemački potrošač prolazi bolje od srpskog, podsećajući da su prosečne plate u toj zemlji oko šest puta više nego „srpske“.