Četiri situacije u kojima dobijate punu platu i dok ste na bolovanju

Odlazak na bolovanje u praksi najčešće znači da ćete dobiti manju platu, na račun će vam leći zarada umanjena za 35 posto. Ipak, postoje i izuzeci – četiri situacije u kojim građani imaju pravo na celu platu.

Naime, u aprilu prošle godine u Zakon o zdravstvenom osiguranju uvedene su određene novine u vezi sa bolovanjem.

Izmene se odnose i na isplatu bolovanja.

Dakle, građani u sledeća četiri slučaja imaju pravo na 100% iznos na naknadu za bolovanje:

• profesionalne bolesti i povrede na radu
• bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće
• dobrovoljno davanje organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi
• nega bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice do navršenih 18 godina života u slučaju teškog oštećenja, odnosno pogoršanja zdravstvenog stanja deteta

Šta znači profesionalna povreda?

Pod profesionalnim oboljenjem podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.

Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.

Važno je napomenuti da je u ovom slučaju poslodavac dužan da iznese celokupan iznos bolovanje, dakle sve ide na njegov teret.

Kako izgleda računica za bolovanje koje isplaćuje poslodavac?

• isplaćena zarada za efektivne sate rada
• uvećanje zarade (rad na dan praznika, noću, po smenama, prekovremeno) 
• druga primanja koja imaju karakter zarade (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i drugo)

Šta ako zaposlenom nije uplaćivano osiguranje poslednjih 12 meseci

Ukoliko zaposleni nije imao prethodno osiguranje za svih 12 meseci koji prethode obračunu, on se, za one mesece gde ne postoji zarada, vrši po minimalnoj zaradi za taj mesec.

Zloupotrebljavaju li radnici u Srbiji bolovanje?

Ispitivanja proteklih godina su pokazala da je oko 15 odsto bolovanja u Srbiji bilo neutemeljeno, Procena Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je da je oko 40.000 ljudi zloupotrebilo bolovanje.

Prema podacima Eurostata, evropske agencije za statistiku, radnici u Srbiji u 2022. godini radili prosečno 42,3 sata, što je 2,3 sata duže od zakonom propisanog nedeljnog maksimuma i šest sati više nego što su radili radnici u zemljama EU.

Odlazak na bolovanje u praksi najčešće znači da ćete dobiti manju platu, na račun će vam leći zarada umanjena za 35 posto. Ipak, postoje i izuzeci – četiri situacije u kojim građani imaju pravo na celu platu.