Četvrti Trijenale Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini i Beogradu

Tema ovog trijenala otvara pitanje šta znači biti ekscentričan danas, pri čemu se to pitanje odnosi i na pojedinca u okviru društvene zajednice, i na umetnika koji stvara izvan tržišnih mehanizama, ali i na institucije koje ne pripadaju tzv. mejnstrim svetu umetničke scene.

„Trijenalni presek umetnosti koja nastaje u svojevrsnom ekscentričnom prostoru kao alternativa opšte prihvaćenom u savremenoj umetnosti, dešava se u godini koja je svakako istorijska. Naime, 2025. ostaće zabeležena po izložbi art brut i autsajder umetnosti u muzeju Centar Žorž Pompidu u Parizu koja je pod nazivom Art brut. Dans l’intimité d’une collection otvorena 20. juna. Ovakav događaj znači ne samo ulazak praksi do sada posmatranih kao umetnost nastala na margini u mejnstrim, nego istovremeno otvara pitanje šta uopšte znači termin marginalna umetnost danas. U tom se smislu koncept ovogodišnjeg trijenala MNMU zasniva na mnogo širem pojmu ekscentričnog pri čemu se u vidu imaju umetnici koji rade izvan umetničkih centara, ali takođe se otvara važno pitanje načina organizacije i kreiranja programa institucija moderne i savremene umetnosti“, navela je dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

Sam podatak da u ovoj godini MNMU obeležava 65 godina svog postojanja, govori da je pitanje da li govorimo više o margini, ili je to zapravo postao takođe jedan od institucionalnih domena koji je težeći ka potpunom profesionalizmu i sprovođenju muzejskih principa i standarda u svom radu, ponudio umetnicima ravnopravno učešće u umetničkom svetu i možda na taj način i dovršio jedno poglavlje u svom postojanju. Upravo zato ovo trijenale govori i o potrebi da se redefinišu pozicije aktera savremene umetničke scene, preispitaju pojmovi margine i centra, ali i postavi centralno pitanje budućnosti profila ovog muzeja sa željom da se definiše novi jednako radikalan u težnji za razbijanjem dogmi.

Kada je Muzej naivne umetnosti 1981. organizovao prvo Bijenale, ono je u svom pozivu kriterijum samoukosti postavilo kao centralan. Danas taj kriterijum uopšte ne postoji kao relevantan, te se u pozivu za učešće na ovogodišnjem trijenalu ističe stvaralačka pozicija umetnika kao glavni kriterijum. Pozvani su oni umetnici koji se osećaju decentrirani, neprilagođeni, izmešteni, poljuljani i najpre, drugačiji. Na konkurs trijenala pristiglo je ukupno 355 radova, među kojima je međunarodni žiri odabrao 119 dela, 55 umetnika iz 15 zemalja. Posebno je značajno da su se ovog puta prijavili brojni umetnici koji do sada nisu učestvovali, čime se proširuje krug autora i otvara prostor za nova čitanja savremene umetnosti.

„Veliki odaziv umetnika na otvoreni poziv za učešće na ovogodišnjem, a četvrtom po redu trijenalu umetnosti koje je od samouke preko art bruta i autsajder umetnosti, postalo presek mnogo šireg opsega savremenog umetničkog stvaralaštva, otvorio je pitanje kako objasniti sve veće interesovanje za umetnost koja se pozicionira na tzv. margini. Odgovor na to pitanje ne može se svesti na jednostavno objašnjenje, jer se razvija na preseku društvenih, kulturnih i umetničkih procesa, uvek u dijalogu sa vremenom u kojem se trijenale dešava“, istakla je kustoskinja Radmila Stamenković.

Četvrti trijenale Ekscentrici još jednom potvrđuje ulogu Muzeja naivne i marginalne umetnosti kao ključnog mesta za afirmaciju i istraživanje umetničkih praksi izvan glavnih tokova savremene umetnosti. Žiri je ove godine okupio je eminentne stručnjakinje za područje savremene umetničke scene, kao i ekspertkinje specijalizovane za fenomen art bruta i umetnosti margine: Danijela Bilopavlović Bedenik, viša kustoskinja, Muzej savremene umetnosti, Zagreb; Una Popović, viša kustoskinja, Muzej savremene umetnosti, Beograd; Marta Morgana Rudoni, kustoskinja, Muzej Cassa dell’Art Brut, Kasteđo; Isil Ezgi Čelik, kustoskinja, direktorka capitArt-a, London; i Senka Latinović, kustoskinja, Muzej naivne i marginalne umetnosti / Salon OBM, Beograd. Ovaj balans stručnosti između savremene umetnosti i art brut prakse dodatno naglašava važnost trijenala kao međunarodne platforme za razmenu ideja i afirmaciju umetnika koji dolaze iz različitih konteksta i senzibiliteta.

Trijenale će biti otvoren u Jagodini od 18. septembra do 19. oktobra, dok će beogradska publika imati priliku da izložbu vidi u Salonu Oto Bihalji-Merin u periodu od 23. oktobra do 22. novembra 2025. godine.