Ćulibrk: Građani više od polovine primanja troše na hranu, a ona će tek poskupeti
Podeli vest:
Ekonomski novinar i glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk kaže da je u Srbiji došlo do ogromnog raslojavanja društva i da postoji samo mala grupa bogatih ljudi koji sebi mogu da priušte sve.
On ističe da ljudi u Srbiji više od polovine primanja troše na hranu, a da će ona tek da poskupi.
„Pitate šta je normalan život, a živimo u nenormalnim vremenima skoro 30 godina. Ne znam šta je normalan život, znam ljude koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Ne može da se govori o normalnom životu dok se standard meri po tome da li mi sa zaradama pokrivamo minimalnu ili prosečnu potrošačku korpu“, izjavio je Ćulibrk za N1.
On je naveo da je minimalnom potošačkom korpom predviđeno manje od 130 dinara za obrazovanje, a prosečnom manje od 500 dinara: „Koliko koštaju samo udžbenici za jedno dete, samo udžbenici, ništa više. Podelite to sa 12 meseci i dobićete duplo veću sumu nego što je mesečno predviđeno za tročlanu porodicu za jedan mesec“.
Dodaje i da je u minimalnoj potrošačkoj korpi predviđeno da mesečno porodica može da potroši u restoranima 300 dinara, a da toliko koštaju dva espresa. Stoga su izlasci na porodični ručak nešto što jako mali broj ljudi može sebi da priušti.
„A gde su letovanja, gde zimovanja – to se podrazumevalo da srednji sloj može sebi da priušti, bar letovanje, bar zimovanje“, naveo je Ćulibrk.
Ocenio je da je vreme da se naprave novi parametri za potrošačke korpe koji će više odgovarati našoj realnosti.
„I guvernerka se žalila koliko je kafa poskupela. Imamo podatak da je naša inflacija u februaru iznosila 8,8 odsto. Problem je u njenoj strukturi, unutar svih cena hrana je poskupela za preko 15 odsto, voće za više od 20 odsto, povrće više od 30. Kada pogledate to i kažete nekome da je inflacija 8,8 odsto on vas gleda kao da pričate nebulozu zato što ljudi u Srbiji više od polovine primanja troše na hranu, a to je najviše poskupelo i to će tek da poskupi na nivou sveta“, rekao je Ćulibrk za N1.
Svemu tom treba dodati i činjenicu da je rat u Ukrajini počeo u februaru, a da će se pun efekat neželjenih dejstava osetiti tek u martu jer su i Rusija i Ukrajina proizvođači osnovnih poljoprivrednih proizvoda – pšenice, kukuruza, suncokretovog ulja, svega za šta su u Srbiji cene zamrznute još od novembra.
Zbog rata u Ukrajini je i vrlo problematična situacija pošto će Srbija ove godine morati da nadomesti milijardu dolara koje je izvozila u Rusiju i Ukrajinu, jer više fizički to neće moći da radi.
„I da se sutra rat završi, pošto je rublja devalvirala, a Rusi cene uvozne robe utvrđuju rubljama, svako ko sa njima trguje dobiće upola manju količinu dolara nego pre“, objašnjava Ćulibrk i dodaje da će sankcije Rusiji pogoditi celu Evropu, pa i Srbiju i svakog ko ima poslovne aranžmane sa Rusijom.
„Mi ne jedemo evre…“
Povodom priča vlasti da nam plate nikad nisu bile veće nego sada, on navodi da to jeste u dinarima ali pita koliko ti dinari vrede.
„Džaba nas vlada ubeđuje da je plata i viša u evrima, mi ne jedemo evre – mi kupujemo brašno, ulje, šećer i to po cenama koje su zamrznute. Videćemo posle izbora koliko će standard dodatno da nam padne“, rekao je Ćulibrk.
Ekonomski novinar i glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk kaže da je u Srbiji došlo do ogromnog raslojavanja društva i da postoji samo mala grupa bogatih ljudi koji sebi mogu da priušte sve.
Podeli vest:
