Da li bi smanjenjem akciza na gorivo za određene kategorije potrošača proizvodi bili jeftiniji?

Nafta „brent“, koja predstavlja međunarodno merilo za ovu sirovinu, dostigla je cenu od 90 dolara po barelu, prvi put od 2014. godine. To je posledica geopolitičkih tenzija, pada proizvodnje, ali i povećane tražnje. Usled toga cene goriva sve su više, a stručnjaci rešenje vide u smanjenju državnih zahvatanja.

Kao nikada analitičari su saglasni da bi ove godine mogli da dostignemo cenu od 100 dolara po barelu, ne toliko zbog veće potražnje, već zato što su prethodne godine ostavile uticaj i na proizvođače nafte, pa neki ni ne mogu da ispune zahteve tržišta.

Velika očekivanja i posledice kovid infekcije, između ostalog, povećale su tražnju crnog zlata. U Srbiji se to odrazilo na vrtoglavi rast cena goriva, a poskupljenja na benzinskim pumpama gotovo su svakodnevna.

„Svaki put kad odem na pumpu to je druga cena, ja i ne znam koliko je sad 176, 178?“ kaže jedan od sagovornika RTV-a.

„Koga briga za obične potrošače, jel neko razmišlja o njima“

„Da li je to zbog akciza pa je nama toliko visoko gorivo ili je to samo zbog tržišta svetskog, nije mi jasno“, samo su još neka od mišljenja anketiranih.

Državna zahvatanja od maloprodajne cene goriva su između 53 i 55 procenata, gde u ovom periodu izuzetno visokih cena goriva, ostvaruje jedan ekstra prihod od većeg PDV-a.

„Kad su visoke cene osnovice za obračun jako velike, samim tim je i prihod od PDV-a veći nego što je to država projektovala, bar u tom nivou bi mogla da redukuje recimo akcize makar na određeni period“ kaže Tomislav Mićović iz Udruženje naftnih kompanija Srbije i dodaje „Smanjenjem akciza za određene kategorije potrošača, kao što su recimo transportne organizacije, kao što je poljoprivreda, doći ćemo do to ga da će ostali proizvodi biti jeftiniji“.

A da bi se to dogodilo, potrebno je da ministarstvo usvoji inicijative Udruženja transportera o smanjenju akciza, kao i Uduženja naftnih kompanija Srbije o izmeni politike akciznog oporezivanja energenata, kako bi se uvele različite akcizne stope za različite namene proizvoda. Podnosioci inicijativa veruju da će se to smanjenje akciza vratiti u budžet kroz neke druge vidove prihoda.

Nafta „brent“, koja predstavlja međunarodno merilo za ovu sirovinu, dostigla je cenu od 90 dolara po barelu, prvi put od 2014. godine. To je posledica geopolitičkih tenzija, pada proizvodnje, ali i povećane tražnje. Usled toga cene goriva sve su više, a stručnjaci rešenje vide u smanjenju državnih zahvatanja.