Direktor Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović kaže za RTS da broj ocena na polugodištu ne može da bude merilo znanja. „Merilo znanja je onoliko koliko deca znanja ponesu nakon tog ocenjivanja, a znanje se meri na osnovu toga koliko deca na kraju nekog ciklusa ispunjavaju planirane standarde“, navodi Ranđelović.
Branislav Ranđelović je naveo da u našem obrazovnom sistemu mi imamo tačno uređeno šta dete na osnovu prva četiri razreda osnovne škole treba da zna, šta treba da zna nakon osmog razreda, a šta nakon završene srednje škole.
„Broj ocena u polugodištu ne može da bude merilo znanja. Merilo znanja je onoliko koliko deca znanja ponesu nakon tog ocenjivanja, a znanje se meri na osnovu toga koliko deca na kraju nekog ciklusa ispunjavaju planirane standarde“, objašnjava Ranđelović.
Navodi da se provera znanja dece proverava tek nakon osmog razreda malom maturom.
„I to je naš prvi i jedini instrument kada mi realno na celoj generaciji proveravamo ukupno znanje“, ističe on.
Govoreći o broju ocena, navodi da nema razloga da mi sada brinemo da li su to tri ili četiri ocene.
„Šta bi desilo da smo sa četiri ocene povećali na pet, tek bi bio veći namet. Ja mislim da je ovo na neki način olakšanje i nastavnicima i učenicima, a i deci. Na kraju krajeva, oni su sve vreme sa njima, uprkos ovoj situaciji deca idu u školu i sreću se sa svojim nastavnicima. Da li su tri ili četiri ocene to je svejedno“, navodi Ranđelović.
Navodi da su sa učiteljima i nastavnicima i pre korone, a pogotovo tokom korone radili na formativnom ocenjivanju.
„To znači da oni tokom celog polugodišta prate rad dece. Bilo je puno načina da se vide, ako ne uživo dok je bila nastava putem interneta putem obrazovnih portala“, navodi gost Beogradske hronike.
Navodi i da su se vremenom navikli na ovu situaciju koja vlada zbog pandemije koronavirusa.
„Mi smo se polako, ali sigurno navikli na ovu situaciju, i moram da kažem da ovo kako se sada radi nije toliko problematično kao što je bilo prošle godine – naša nastava se ipak obavlja i naši nastavnici i učenici se sreću sa đacima. To je ono zbog čega ja verujem da će oni imati dovoljno instrumenata i elemanta da deci daju prave ocene“, navodi Ranđelović.
Na pitanje da li su i deca i nastavnici, profesori sada više preopterećeni nego u normalnim životnim okolnostima odgovara da će to to vreme pokazati.
„To ćemo verovatno proceniti kad malo prođe vremena i kad podvučemo crtu. Ja imam utisak da se sada više vremena troši na nastavu ili školu nego ranije, ali ko zna, možda je ovo naša nova realnost, možda ćemo mi ovako živeti još dug niz godina“, navodi on.
„Zakonom uređena pitanja“
Poslednja generacija malih maturanata, koja je u junu polagala završni ispit za upis u srednju školu, bolje je uradila sva tri testa od prethodne. Na pitanje da li su u pravu oni koji kažu da je to zato što su zadaci bili lakši, da li je učinjen ustupak zbog pandemije odgovara:
„Mi imamo zakonom uređeno kakva treba da budu pitanja i kakve standarde treba da ispune ta pitanja, i naravno da su i ove godine kao i ranijih godina bila u skladu sa našim propisima. Svako pitanje može na ovaj ili onaj način da se postavi, da se zatvori ili otvori, i mi smo se ove godine trudili da zaista izađemo u susret generaciji koja je u neobičnim okolnostima završila osmi razred, da prilagodimo pitanja, i da toj deci taj završni ispit ne bude veliki stres“, objašnjava Ranđelović.
Na pitanje da li će i ovoj narednoj generaciji izaći u susret odgovara:
„Jun je daleko, ali ja mogu da vam kažem da naše radne grupe već sada rade zadatke za jun. Moramo imati razumevanja za decu, ali sa druge strane ne smemo da damo ono što je ispod standarda, ispod onoga kako je zakonom propisano“, poručio je on.
Direktor Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović kaže za RTS da broj ocena na polugodištu ne može da bude merilo znanja. „Merilo znanja je onoliko koliko deca znanja ponesu nakon tog ocenjivanja, a znanje se meri na osnovu toga koliko deca na kraju nekog ciklusa ispunjavaju planirane standarde“, navodi Ranđelović.