Da li će javni izvršitelji u Srbiji dobiti novu nadležnost
Javni izvršitelji u Srbiji mogli bi da dobiju novu nadležnost – da sastavljaju zapisnik o konstataciji činjenica. Tim zapisnikom građani i privreda obezbeđivali bi pravne dokaze za sudske sporove. Takvo rešenje postoji u mnogim zemljama.
Podeli vest:
Kakva su njihova iskustva, ali i o primeni propisa o izvršenju i obezbeđenju u našoj zemlji i radu javnih izvršitelja, razgovara se na desetom godišnjem savetovanju javnih izvršitelja u Srbiji.
U Srbiji još nije praksa, u mnogim evropskim zemljama odavno jeste – građani i privreda mogu da angažuju izvršitelje da sastave zapisnik kojim će konstatovati činjenice. Tako pribavljaju pravni dokaz za sudski spor, navodi RTS.
„Javilo mi se dvoje penzionera telefonom i tražili su da sastavim zapisnik o konstataciji činjenica povodom toga što im se svakog jutra u 4.50 oglašavao petao iz komšijskog dvorišta. Pošto sam u Zakonu videla da to spada u zvučno uznemiravanje, prekršaj, otišla sam da sastavim zapisnik. Zapisnik o konstataciji činjenica je pravna fotografija stvarnosti, koja fiksira određeni trenutak ili određenu situaciju, nosi datum i činjenice i potpisuje je javni izvršitelj“, kaže Fransoaz Andriju, počasna predsednica Međunarodne unije izvršitelja.
Kako je rekla, on može da ode i na više mesta i da napiše šta je video i to da ilustruje, ukoliko je potrebno, različitim grafikonima, crtežima, šemama, može da priloži fotografije, video-snimke, informatičke, digitalne dokaze, kako bi potkrepio svoj zapisnik o konstataciji činjenica.
Javni izvršitelj prilikom sastavljanja zapisnika o konstataciji činjenica ne sprovodi istragu, ne iznosi svoje mišljenje i zaključke, i nije isto što i veštak. On samo opisuje ono što je zatekao, objašnjavaju stručnjaci.
„Zamislite da je ova prostorija poplavljena i da je tamo velika cev iz koje curi voda. Ja bih u zapisniku morala da kažem samo da je poplavljena prostorija i da tu postoji jedna cev u kojoj ima vode, ali nije na meni da povezujem datu cev iz koje curi voda i poplavljenu prostoriju, to će raditi sudija“, navela je Fransoaz Andriju.
Izvršitelj je, kaže, jedna vrsta svedoka, ali ne običan svedok, već neutralni, opisuje situaciju na objektivan način i mora imati moralni kredibilitet.
„Postoje kriterijumi po kojima se radi zapisnik, izvršitelj ne može da radi bilo šta. Na primer, nema pravo da uđe na nečiji posed bez dozvole suda“, rekla je Fransoaz Andriju.
Osim što pred sudom može da posluži kao dokaz, zapisnik o konstataciji činjeničnog stanja može stranku da odvrati od pokretanja spora kada je iz zapisnika očigledno da bi spor najverovatnije izgubila.
Šmit: Sudovi priznaju konstatacije kao čvrste dokaze
„Često do sudskog spora ni ne dođe ako se zapisnikom o konstataciji činjenica utvrdi istina na nezavisan i objektivan način. U Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Holandiji, Grčkoj ili nekim drugim zemljama, svuda je konstatacija činjenica deo poslova javnih izvršitelja. Svakoga dana sudovi priznaju konstatacije kao čvrste i nepristrasne dokaze, advokati to zahtevaju, preduzeća ih koriste da bi se zaštitila, a građani pribegavaju konstataciji da bi ostvarili svoja prava“, kaže Mark Šmit, predsednik Međunarodne unije izvršitelja.
Konkretno, kako je naveo, konstatacija činjenica može da pomogne da se utvrdi, na primer, narušavanje intelektualne svojine, da se dokumentuju neki sporovi oko susedstva, da se razjasne trgovinski odnosi.
Zapisnici skraćuju sudske postupke
Ti zapisnici skraćuju sudske postupke – pred sudiju se dolazi sa već obezbeđenim dokazima.
„U Francuskoj koja ima oko 60 miliona stanovnika ima 7.200 sudija, a u Srbiji čujemo ovih dana da je problem što sudija ima malo, samo 2.500, a nas ima 6 miliona stanovnika, 10 puta manje nego u Francuskoj, možda je razlog što su sudovi u Francuskoj efikasni upravo zato što su tamo sudovi oslobođeni postupka konstatacije činjenica, odnosno imaju zapisnike kojima su činjenice utvrđene“, kaže Vujadin Masnikosa, predsednik Izvršnog odbora Komore javnih izvršitelja.
Kako bi se unapredio pravosudni sistem u zemljama potpisnicama Evropske konvencije o ljudskim pravima, Evropska komisija za efikasnost pravosuđa dala je preporuke državama da javnim izvršiteljima prenesu i druge nadležnosti, tzv. sekundarne, kažu u Komori javnih izvršitelja.
Međutim, deo naše stručne javnosti i veliki deo građana ne samo da nisu za to da se javnim izvršiteljima prošire nadležnosti, nego se zalažu za njihovo ukidanje. Dobra rešenja iz uređenijih sistema, kada se uvedu u Srbiji, neretko kod nas ne daju isti efekat kao kod njih.
Podeli vest:
