Da li rad biblioteka može ugroziti naknada za pozajmljene knjige
Bibliotekarsko društvo Srbije zatražilo je odlaganje početka naplate naknade od 15 dinara po knjizi, koju bi od prvog januara trebalo da plaćaju javne biblioteke i njihovi osnivači Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava. Smatraju da bi to ugrozilo rad javnih biblioteka. U Organizaciji za ostvarivanje reprografskog prava kažu da je predviđeni novac pravedna nadoknada za rad književnika i prevodilaca.
Podeli vest:
Pomenuta sredstva za naplatu tarife, obezbeđuju lokalne samouprave kao osnivači javnih biblioteka, glasio je prvobitni propis. Međutim, u avgustu, akt je dopunjen, pa sada, tu obavezu, imaju i biblioteke. Jedna od brojnih zamerki jeste i ta, zato što se računaju i knjige davno preminulih pisaca, a kako kažu, u Zakonu o autorskom pravu, jasno stoji da se autorska prava poništavaju posle 70 godina od smrti autora. Smatraju, da se nije dovoljno ozbiljno i temeljno pristupilo analizi rada i položaja javnih biblioteka.
„Sve, od ličnih dohodaka, do one važne nabavke novih publikacije, zavisimo od lokalne samouprave. Prošle godine smo izdali korisnicima dalje na korišćenje, 127 hiljada primeraka knjiga, puta 15 dinara, to je milion i devetsto hiljada. Samo jedna tačka za nabavku novih knjiga, nama lokalna samouprava odobrila milion i šesto hiljada dinara, pa pogledajte i uporedite. Sada za finansijski plan za 2025.godinu, ja moram da ugradim cifru od dva miliona dinara koja bi bila naknada Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava”, navodi Marina Lazović, direktorka Narodne biblioteke u Smederevu.
Uvođenje tarife predviđeno je Zakonom o autorskim pravima. Kako kažu iz organizacije za ostvarivanje reprografskog prava, reč je o kolektivnom autorskom pravu predviđenih 15 dinara su pravedna nadoknada za rad književnika i prevodilaca. Dodaju, da ovakvo zakonsko rešenje koje je uvedeno kod nas još 2016.godine, postoji i u Evropskim zemljama, gde su tarife veće.
Miloš Konstantinović. direktor i zastupnik Organizacije za ostvarivanje reprografskog prava, ističe: „Naravno da postoje druga rešenja. Postoje rešenja u kojima novac autorima za autorska prava, znači književnicima i prevodiocima ne daje lokalna samouprava, već se daje direktno iz državnog budžeta, to je slučaj u Sloveniji, to je slučaj u Hrvatskoj. Ono što je po zakonu, a to je da primena tarifa počinje od januara 2025.godine, mislim da je ono što ne treba odlagati, o modusima se naravno uvek može razgovarati.“
Nagrađivani dečiji pesnik, Jovica Tišma, smatra da ovakav model naplate, donosi više štete, nego koristi.
„Bojim se da će se mnoge biblioteke, pre svega u malim lokalnim zajednicama ugasiti, da neće imati novca za knjige, da će autor od 15 dinara koliko je predviđeno po knjizi, dobiti možda dinar dva, i evo, mogu javno da kažem, da se ja kao autor vrlo rado odričem tih 15 ili koliko god dinara za doprobiti opstanka biblioteke“, naglašava Jovica Tišma, dečiji pesnik.
Iz smederevske Narodne biblioteke, ukazuju i na nejednak tretman. Od pomenute tarife, oslobođene su školske i biblioteke fakulteta i Univerziteta, kao i Narodna biblioteka Srbije.
Podeli vest:
