Da li ste znali: Srbija uvozi rashlađene puževe, bumbare, a izvozi pčele, zmije…
Podeli vest:
Među hiljadama carinskih brojeva, koje prate uvoz robe u našu zemlju, jesu i oni iza kojih se kriju – insekti, morski puževi, ljudska kosa, dlake domaće i divlje svinje…
I oni koje prate tovare u inostranstvo nisu manje egzotični. Srbija je tako, za prvih šest meseci ove godine, u Veliku Britaniju izvezla žive reptile, a među njima i zmije i kornjače, vredne 308.000 evra, piše portal Agromedia.
U istom ovom periodu, uvezli smo oko 19 tona insekata, vrednih oko 34.000 evra. Većina njih stigla je kako bi nam voće i povrće bilo zdravije i plodnije. Ozbiljni proizvođači paradajza, borovnica i jagoda ne mogu se pouzdati da će čista sreća naterati bumbare na njihove sadnice.
„Bumbari su važni za oprašivanje, poput pčela. Za razliku od pčela, oni idu i na paradajz. Oplodnja utiče na kvalitet i količinu proizvoda. Primena bumbara garantuje da nema opasnih pesticida, jer su osetljivi na njih. U prirodi nema dovoljno bumbara, a i brojnost pčela je sve manja, pa će oplodnja postati ozbiljan problem u budućnosti. U zaštiti bilja se upotrebljavaju i korisni predatori, insekti koji uništavaju štetočine. Oni se upotrebljavaju i u Srbiji. Trips se, na primer, zbog stvaranja rezistencije u mnogim regionima sa intenzivnom proizvodnjom, često ne može kontrolisati primenom insekticida, pa je upotreba predatora jedino dobro rešenje„, objašnjava Srđan Dragojević, inženjer poljoprivrede i vlasnik firme koja uvozi ove insekte.
Srbija je u prvoj polovini ove godine uvezla i žive i rashlađene morske puževe, vredne skoro dva miliona evra. Stigli su iz Indonezije, Malezije, Singapura i Šri Lanke. Mahom iz susednih zemalja nam je stiglo i 249 tona njihovih kopnenih i znatno jeftinijih imenjaka. Koštali su 313.000 evra.
Srbija je, međutim, nešto veći izvoznik puževa. Prodali smo strancima čak 574 tone.
„Godina je bila sušna, pa smo morali i da uvozimo puževe. Mi smo klanica puževa i imamo klanični broj i u Briselu, kako bismo mogli da izvozimo. Uglavnom sve količine ovog mesa idu u inostranstvo. Svega nekoliko restorana u Beogradu i Novom Sadu naručuje i to po nekoliko kilograma. Ne postoji kultura jela puževa u Srbiji. Mi smatramo da je najbolje da novac ostane kod kuće, odnosno da otkupimo na domaćem tržištu puževe. Kada su sušne godine, da bismo ispoštovali dogovorene količine, moramo da uvozimo. Takva je ova, a takva je bila i prošla godina„, kažu za Agromedia u fabrici koja je jedan od najvećih prerađivača puževa.
Od početka ove godine prodali smo strancima i žive pčele. U Jordan ih je odletelo u vrednosti od 45.000 evra. Izvezli smo i 491 tonu creva, bešika i želudaca od životinja. Istovremeno smo ove iznutrice i uvezli i to – 207 tona. Nama stižu iz Austrije, Italije, Kine, Libana, Nemačke, Rumunije, Slovačke…prodajemo ih Albaniji, Bosni i Hercegovini, Gani, Grčkoj, Mađarskoj, Obali Slonovače…
Među hiljadama carinskih brojeva, koje prate uvoz robe u našu zemlju, jesu i oni iza kojih se kriju – insekti, morski puževi, ljudska kosa, dlake domaće i divlje svinje…
Podeli vest:
