Da li su aplikacije koje upozoravaju na saobraćajne kamere, radare i patrole pomoć vozačima ili varanje sistema?
Poslednjih meseci na mobilnm uređajima gotovo svakodnevno nam „iskaču“ ponude da instaliramo različite aplikacije koje će nas upozoriti na prisustvo policijskih patrola, radara, saobraćajnih kamera i slično. Istovremeno, sve je više grupa na društvenim mrežama koje nam nude „najbezbedniji“ put do odredišta, uz izbegavanje eventualnog susreta sa saobraćajnom policijom.
Na prvi pogled, ove aplikacije su neizmerno korisne za vozače. Pre svega iz „praktičnih“ razloga, odnosno izbegavanja kazni za kršenje saobraćajnih propisa, ali i izbog toga što takva upozorenja imaju upravo onakav efekat kakav bi trebalo – smanjenje brzine i povećan oprez prilikom vožnje.
Međutim, postoji i duga strana medalje. Korišćenje mobilnih uređaja tokom vožnje strogo je zabranjeno, jer ometa učesnike u saobraćaju, a deljenje informacija o lokacijama kamera i položajima saobraćajnih patrola putem društvenih mreža može direktno da ugrozi bezbednost. Dakle, možda veća šteta nego korist.
Svaka distrakcija je problematična
Iz Agencije za bezbednost saobraćaja za Euronews Srbija kažu da oni nisu nadležni za odgovor na pitanje da li su ovakve aplikace zakonski dozvoljene, ali su saglasni da svaka distrakcija u saobraćaju može da napravi problem, bez obzira na to što je možda sama informacija koja se dobije putem mobilnog uređaja sama po sebi korisna.
Iz MUP-a, međutim, na pitanje da li je legalno korišćenje mobilnih aplikacija koje upozoravaju na radare, policijske patrole i saobraćajne kamere kažu da tu postoji još jedan, mnogo značajniji problem:
„Ne postoji propis koji može zabraniti komunikaciju između građana putem mobilnih aplikacija. Međutim, uvek postoji moralna odgovornost učesnika ovih vrsta komunikacija. Što se tiče eventualne odgovornosti, ono što smo primetili jeste da se na ovim grupama neretko pružaju pravni saveti kako da se izbegne odgovornost za prekršaj pred nadležnim institucijama. Podsećamo da davanje ovakvih saveta može sadržati elemente krivičnog dela iz člana 342 Krivičnog zakonika, odnosno obeležja dela nadripisarstvo“.
Dobra namera, ali…
Ipak, iz MUP-a za Euronews Srbija potvrđuju da osnovna funkcija pomenutih aplikacija i grupa na društvenim mrežama zapravo može biti veoma korisna.
„Što se tiče društvene odgovornosti i uticaja na naš rad, kada je kontrola brzine u pitanju ove grupe nam idu na ruku. Obaveštavanjem građana o mestima gde se meri nepropisna brzina dolazi do smirivanja saobraćaja. Naše pozicije i treba da budu transparentne, odnosno mi i želimo da budemo što uočljiviji u smislu prevencije, jer podsećamo, prevencija i jeste naš primarni cilj dok represiju, tj. procesuiranje učinioca prekršaja, primenjujemo samo kao krajnju meru opet u cilju sprečavanja štetne posledice pre nego što nastane“.
Međutim, MUP skreće pažnju i na zloupotrebe, pre svega na Viber grupama na kojima se dele informacije o kontroli saobraćaja.
„Kada se radi o kontroli alkohola kod vozača, tu situacija nije bezazlena. Vozači koji smatraju da na ovaj način izigravaju sistem postaju motivisani da sednu za volan pod uticajem alkohola i pre vožnje popiju još koju više, jer su videli maršrute do krajnje destinacije gde patrole u momentu nisu pozicionirane, odnosno mogu da promene putanju do krajnjeg odredišta, ne odustajući pritom od vožnje u alkoholisanom stanju. Zbog ove pojave učesnici ovih Viber grupa trebalo bi da budu svesni činjenice da na ovaj način pomažu vozaču u alkoholisanom stanju da nebezbedno učestvuje u saobraćaju“.
Nije prevara sistema, nego ugrožavanje bezbednosti
Ova vrsta vozačke „solidanosti“, kažu u MUP-u, nije u interesu bezbednosti saobraćaja.
„Svi bi trebalo da budemo svesni činjenice da kada koristimo ove vrste komunikacija ne izigravamo sistem, već posredno pomažemo da se ugrozi bezbednost onih koji čine prekršaje, ali i svih ostalih učesnika u saobraćaju, odnosno povećavamo opasnost da neko u saobraćaju strada zbog bahate vožnje“, rekli su iz MUP-a za Euronews Srbija.