Da li su školske uniforme rešenje za „brisanje“ socijalnih razlika?

Početak nove školske godine doneo je staru glavobolju roditeljima, posebno onim srednjeg i slabijeg materijalnog statusa. Školska dvorišta danas izgledaju kao modne piste poznatih brendova, a podsmehu su izložena deca čije porodice ne mogu da priušte tako skupu garderobu. To je danas i jedan od povoda za vršnjačko, verbalno i psihičko nasilje. 

Trend među jutjuberima „koliko košta autfit“, preselio se i u škole. Đaci masovno koriste aplikacije za skeniranje QR kodova na garederobi, zagledaju etikete kod vršnjaka kako bi se uverili da li je nešto „orginal ili fejk“.

Porodice srednjeg i nižeg socijalnog statusa našle su se pod ogromnom pritiskom – kako deci da obezbede da se „ne razlikuju od svojih vršnjaka“. Koliko je to teško najbolje znaju mame i tate koji imaju dva ili tri đaka u kući. Početak septembra obično za njih znači i podizanje novog kredita kako bi decu pripremili za polazak u školu. 

Da u odevanju učenika nešto ozbiljno „škripi“ svesni su svi – roditelji, nastavnici, direktori škola. Skoro sve osnovne i srednje škole pred početak školske godine dale su jasne instrukcije šta je dozvoljeno, a šta ne nositi na časovima. U kodeksu oblačenja stoji da su zabranjene helanke, kratke majice, bermude, ali i trenerke, dukserice sa kapuljačama. 

U jednoj prestoničkoj školi u centru grada grupa roditelja pokrenula je peticiju da se uvedu uniforme, kako bi se smanjile socijalne razlike među decom. Zagovornici uniformi kao jednog od rešenja svesni su da to neće ići tako lako. Pozivaju se na razvijene zemlje poput Francuske, Norveške, Kanade, gde su uniforme obavezne u svim školama. Đaci obično imaju letnju i zimsku uniformu, uglavnom majice i dukserice sa amblemima škole.

A da li uniforma iziskuje više novca za roditelje? Tanja koja se sa porodicom odselila u Francusku, kaže da joj je bilo mnogo skuplje da spremi dva tinejdžera za školu u Srbiji, nego plaćanje uniforme u jednoj privatnoj školi u Francuskoj.  

„Sa uniformama je mnogo lakše, možda tako ne izgleda na prvi pogled. Kupim na početku školske godine pantalone, po tri majice i dukserice od škole i rešila sam celu školsku godinu. Ne razmišljam šta će ujutru da obuče. U Srbiji sam se mučila prvo tokom kupovine koju će majicu, koju duksericu da kupe. Izluđivalo me ono njihovo ‘to nije u trendu, to niko ne nosi, smejaće mi se u školi’. Ovako je mnogo lakše“, priča Tanja. 

Šarčević: Uniforme smanjuju socijalne razlike

Jedan od najvećih zagovornika povratka uniformi u školi bio je bivši ministar prosvete Mladen Šarčević. On je nedavno za Euronews Srbija rekao da su socijalne razlike u društvu sve veće, a da one u školi, među decom, ne smeju da budu toliko vidljive. Uniforme smanjuju socijalne razlike, ali i smanjuju nasilje u školama.

Objašnjava da je uvođenje uniforme pedagoška mera, a ne samo da se brišu socijalne razlike.

„Podržavam uvođenje đačkih uniformi. To može biti veoma stilizovano. Odluka za škole koje su uvele uniforme bila je da to budu majice, duksevi. Naravno saglasnost moraju da daju nastavničko veće i Savet roditelja. Moja je bila preporuka da se formira opštinski Savet roditelja da bi se prevazišle slabosti ovih školskih, jer na njih mogu da utiču direktor škole i mnogi drugi“, naveo je Šarčević.

Početak nove školske godine doneo je staru glavobolju roditeljima, posebno onim srednjeg i slabijeg materijalnog statusa. Školska dvorišta danas izgledaju kao modne piste poznatih brendova, a podsmehu su izložena deca čije porodice ne mogu da priušte tako skupu garderobu. To je danas i jedan od povoda za vršnjačko, verbalno i psihičko nasilje.