Da li sudovi treba da preuzmu posao javnih izvršitelja

Ivan Zlatić iz Združene akcije „Za krov nad glavom“ smatra da postupak naplate dugova treba vratiti u nadležnost suda i da ima primera da se izvršitelj opredeli za prodaju atraktivnije nepokretnosti iako je mogao da proda neku drugu. Filip Stanković iz Komore javnih izvršitelja rekao je za RTS da ova tema privlači pažnju medija i da zato pojedinci koriste tu priliku za promociju. Napominje da izvršni postupak pred sudovima nije dobro funkcionisao i da je zato zamenjen izvršiteljima.

Šta su javni izvršitelji doneli našem sistemu, da li je ijedan javni izvršitelj u Srbiji svojom imovinom nadoknadio štetu koju je prouzrokovao dužniku?

Ivan Zlatić iz Združene akcije „Za krov nad glavom“ smatra da postupak naplate dugova treba vratiti u nadležnost suda na osnovu prakse od 14 godina.

Podsetio je da je Zakon o izvršenju donet 2011. godine u društvenim okolnostima kada su preduzeća radnicima dugovala milione i kada nisu bila u stanju da isplate ta dugovanja i tada je obećano da, kada izvršitelji postanu privatnici, društvene nepravde će se ispraviti.

Prema njegovom mišljenju, 14 godina kasnije nijedan problem nije rešen zbog čega je privatizovan izvršni postupak, a nagomilali su se i drugi problemi.

Pravosuđe je dosta kritikovano, ali ipak sudski izvršitelji nisu imali ni blizu ovako negativnu sliku u javnosti kao što je imaju javni izvršitelji.

Filip Stanković iz Komore javnih izvršitelja rekao je da ova tema privlači pažnju medija i da pojedinci koriste tu priliku za promociju.

„Situacija pred sudom nije bila dobra, izvršni postupak nije funkcionisao. To je povlačilo da sudske odluke maltene ne budu obavezujuće. Džaba sudske odluke, ako stranke mogu posle da se dogovore da li će da postupaju po toj odluci. Sad je mnogo veći broj angažovan, a na primeru nekretnina dok je sud radio izvršenje one su se prodavale za 30 posto, a sada za 70 posto od vrednosti nekretnine“, naveo je Stanković.

Izbor nepokretnosti za izvršenje

Zlatić je dodao da je statistika dosta nedostupna javnosti, ali da ima slučajeva za koje njihova organizacija zna gde se izvršitelj opredeli za prodaju nepokretnosti iako je mogao da proda neku drugu nepokretnost.

Naveo je slučaj prodaje stana u Sarajevskoj ulici u Beogradu iako je izvršiteljka mogla da proda poslovne objekte u Kragujevcu samo zato što je stan na atraktivnijoj lokaciji.

Stanković je istakao da postoji zakonska obaveza da se svi podaci o prodaji objavljuju na elektronskoj oglasnoj tabli.

„Postoji zakonska obaveza kada stan mora da se prodaje, kada izvršitelj nema ovlašćenje da menja. To je pitanje hipoteke i zakona“, objasnio je Stanković.

Napomenuo je da nije jedini način prodaje javno nadmetanje, već da dužnik ima mogućnost neposredne nagodbe, odnosno da dužnik izabere kupca i da izabere cenu.

Na pitanje koliko godišnje pritužbi imaju na rad javnih izvršitelja, koliko njih bude sankcionisano i za koje nepravilnosti, Stanković kaže da je broj u padu i da se građani obično žale na neblagovremeno donošenje odluka.

Dodao je da su izvršitelji osigurani na 100.000 evra pa naviše od profesionalne odgovornosti.

„Za krov nad glavom“ je krajem 2023. zatražio od lista koje su učestvovale na parlamentarnim izborima da razmotre njihov predlog za ukidanje javnih izvršitelja. Bilo je predloga i o uvođenju Anketnog odbora.

Zlatić ističe da po ovom pitanju postoji saglasnost u društvu.

„Jedan od problema o kome govorimo je da je nepokretnost siromašnih vlasnika plen u izvršnom postupku“, naveo je Zlatić i dodao da ima dosta primera gde su građani za dug saznali tek kada su počeli da im plene imovinu.