Da li zbog lažnog bolovanja može da se dobije otkaz

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kod 10 odsto zaposlenih koji su bili na bolovanju, uočene su izvesne nepravilnosti. Te nepravilnosti bile su uglavnom administrativne.

 

Bojana Stanić, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, ukazuje na to da se dešava da u vreme poljoprivrednih radova fabrike stanu, jer radnici zloupotrebljavaju bolovanje, ali smatra da je ta materija već dobro uređena.

 

Stanićeva je, gostujući u Beogradskoj hronici, potvrdila da radnik može da dobije otkaz zbog lažnog bolovanja i da se to dešava u praksi. Međutim, poslodavci tome pribegavaju kada imaju dovoljno dokaza da je neko zloupotrebio bolovanje, jer su to sporovi koji mogu da traju i do sedam godina, objašnjava Stanićeva.

 

 

Poslodavac može u roku od 30 dana od otvaranja bolovanja da podnese zahtev za ponovni pregled zaposlenog. U roku od godinu dana može zahtevati veštačenje, a moguć je i prigovor na ocenu izabranog lekara.

 

U opravdanost bolovanja može posumnjati i RFZO, pa se provera pokreće po službenoj dužnosti. U kontrolu idu prvostepena, drugostepena lekarska komisija ili tri lekara iz tercijarnih zdravstvenih ustanova.

na.

 

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kod 10 odsto zaposlenih koji su bili na bolovanju, uočene su izvesne nepravilnosti. Te nepravilnosti bile su uglavnom administrativne.

Privredna komora Srbije, međutim, traži oštrije kriterijume prilikom kontrole bolovanja, u pogledu zloupotrebe od strane zaposlenog.

 

Međutim, poslodavci tome pribegavaju kada imaju dovoljno dokaza da je neko zloupotrebio bolovanje, jer su to sporovi koji mogu da traju i do sedam godina, objašnjava Stanićeva.

 

Poslodavac može u roku od 30 dana od otvaranja bolovanja da podnese zahtev za ponovni pregled zaposlenog. U roku od godinu dana može zahtevati veštačenje, a moguć je i prigovor na ocenu izabranog lekara.

 

U opravdanost bolovanja može posumnjati i RFZO, pa se provera pokreće po službenoj dužnosti. U kontrolu idu prvostepena, drugostepena lekarska komisija ili tri lekara iz tercijarnih zdravstvenih ustanova.

 

Vesna Latinović iz RFZO-a objašnjava da se u kontroli prvo utvrđuje da li je bolovanje medicinski opravdano, odnosno da li je odsustvovanje sa rada pokriveno odgovarajućom medicinskom dokumentacijom i da li postoje dokazi o zdravstvenom stanju zaposlenog da bi se bolovanje otvorilo.

 

„Razlozi za bolovanje mogu biti različiti pa, na primer, u slučaju bolovanja zbog nege deteta proveravaju se razlozi o zdravstvenom stanju deteta zbog koga je roditelj na bolovanju„, navodi Latinovićeva.

 

Najčešće nepravilnosti su neblagovremeno javljanje izabranom lekaru ili neodlazak na lekarku komisiju u propisanom roku, ali ima i drugih.

 

„Ako se utvrdi da je za vreme bolovanja obavljao drugu privrednu delatnost, ako se utvrdi da nije postupao po uputstvu za lečenje ili je namerno prouzrokovao produženje privremene sprečenosti za rad, imamo mogućnost, propisanu zakonom, da mu uskratimo pravo na naknadu zarade„, navodi Latinovićeva.