Da se sastavi kraj sa krajem i ne ode u siromaštvo – povećati socijalna davanja i dečiji dodatak

Više od petine građana Srbije je u riziku od siromaštva, što je oko pet procenata iznad evropskog proseka. Da bi se to promenilo, Fiskalni savet predlaže, između ostalog, da se povećaju socijalna davanja, kao i iznos dečjeg dodatka i broj dece koja će ga dobijati. Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže za Internet portal RTS-a da je razmatrana mogućnost povećanja izdvajanja za socijalnu zaštitu za oko 0,2 odsto BDP-a, a trenutno je tri odsto.

Fiskalni savet predložio je mere socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji. Predlog mera izneli su ministru finansija i ministarki za socijalna pitanja. 

Stopa rizika od siromaštva

Stopa rizika od siromaštva u Srbiji je 2021. iznosila 21,2 odsto i u odnosu na 2020. godinu, niža je za 0,5 procentnih poena, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila 28,5 odsto i u poređenju sa 2020, bila je niža za 1,3 procentna poena, objavio je Republički zavod za statistiku.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat ljudi čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. godini iznosio 24.064 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Ova stopa ne pokazuje koliko ljudi je stvarno siromašno, nego koliko njih ima prihod niži od praga rizika od siromaštva.

U analizi Fiskalnog saveta ukazuje se na mogućnost i potrebu za sistemskim unapređenjima socijalne i poreske politike kako bi se obezbedila dodatna podrška ugroženim domaćinstvima, naročito nakon poskupljenja hrane i energenata. 

Mere podrške koje analiziraju ciljaju grupacije sa natprosečno izraženim rizikom od siromaštva: decu mlađu od 18 godina, ostarela lica bez adekvatnog nivoa prihoda kao i nezaposlene (ili marginalno zaposlene) pojedince. 

U protekloj deceniji beleži se pad broja dece koja primaju dečji dodatak, sa oko 400.000 na 250.000 dece, što ne znači i da je rešen problem siromaštva najmlađih. Prema oceni Fiskalnog saveta, oni su i dalje među najugroženijima.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov za RTS objašnjava na koji način se ta statistika može promeniti i šta zapravo znači živeti u siromaštvu. Saznajte i šta znači uvođenje neoporezivog cenzusa od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice.

Fiskalni savet predlaže reformu poreske i socijalne politike. Da li to znači da se izdvajanja za socijalnu zaštitu za najugroženije slojeve stanovništva znatno povećaju i za koliko, šta kažu vaše analize?

Fiskalni savet je predložio da se u budžetu za narednu, 2023. godinu, razmotri povećanje sredstava za socijalnu zaštitu, imajući u vidu da uspostavljanje sistema socijalnih karata omogućava kredibilno i ciljano vođenje socijalne politike usmerene na istinski ugrožena domaćinstva koja su naročito osetila nedavna visoka povećanja cene hrane i energenata, koja su bila i više od prosečnog rasta inflacije.

Mi smo u analizi razmatrali mogućnosti povećanja izdvajanja za socijalnu zaštitu za oko 0,2 odsto BDP-a, a trenutno je tri odsto, ali konkretan iznos i način povećanja sredstava je stvar budžetskih prioriteta koje će Vlada morati da odredi prilikom usvajanja Zakona o budžetu za narednu godinu.

Deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupaciju u Srbiji sa stopom rizika od siromaštva od 24,2 odsto, koja je viša nego kod opšte populacije (21,7 posto). Kako da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosečan nivo od 19,1 posto i šta zapravo znače ove stope?

Stopa rizika od siromaštva ne znači da se nužno radi o siromašnim pojedincima, već da se radi o pojedincima koji, kolokvijalno rečeno, „sklapaju kraj s krajem“ i neki negativni događaj, poput gubitka posla ili bolesti, može im smanjiti prihode tako da padnu u siromaštvo.

Tako je ova stopa rizika od siromaštva u Srbiji 21,7 posto, odnosno skoro svaki peti građanin je u riziku, ali je stopa samog siromaštva oko tri puta manja, oko sedam odsto, tako da je približno svaki petnaesti građanin zaista ispod linije siromaštva.

Gledano po starosnim grupama, rizik od siromaštva dece je nešto viši od proseka punoletnih građana i opšte populacije u Republici.

Sada oko 250.000 dece prima dečji dodatak, što je praktično svako peto dete u Srbiji. Predlažete da se to poveća, koliki bi, po vama, bio obuhvat dece i koliko novca se opredeljuje za to?

Kao prvo smo predložili da se iznos dečjeg dodatka, pored redovne indeksacije za inflaciju, u narednoj godini dodatno vanredno poveća za dvadesetak procenata, kako bi se uzelo u obzir da je povećanje cena hrane i energenata poput drveta i uglja za ogrev, koje posebno pogađa ugrožena domaćinstva, bilo više od prosečne inflacije.

Takođe smo predložili da se, naročito u svetlu uspostavljanja sistema socijalnih karata, razmotre mogućnosti za postepeno i delimično povećanje obuhvata dece koja primaju dečji dodatak, i preko trenutnog okvira koji obuhvata decu u najugroženijoj petini domaćinstava.

Podršku ugroženim radnicima sa niskim zaradama i/ili izdržavanim članovima porodice omogućili bi progresivnije oporezivanje i sistemska reforma poreza na dohodak građana u skladu sa dobrom evropskom praksom. Koje stope predlažete, objasnite na primeru.

Evropska praksa podrazumeva da poreski sistem omogućava poreske kredite ili izuzeća za izdržavane članove domačinstva (deca, nezaposleni supružnici) jer je ustavno načelo da se porez plaća u skladu sa ekonomskom snagom, što nije slučaj sa trenutnim porezom na zarade u Srbiji.

Trenutno, dvojica radnika zarađuju istu platu, plaćaju i isti porez, iako jedan živi sam a drugi izdržava decu i očigledno nije u istoj ekonomskoj poziciji kao prvi radnik koji nema izdržavanih članova domaćinstva.

Zato smo predložili da se uvedu neoporezivi iznosi od 20.000 dinara mesečno za svakog izdržavanog člana domaćinstva, i da se postojeći neoporezivi iznos za zaposlenog duplira sa 19.300 na 40.000 dinara mesečno.

Kako ove poreske olakšice ne bi stvorile rupu u budžetu, neophodno je povećanje stope poreza na zarade sa 10 na 15 odsto, čime se ne bi ugrozila regionalna konkurentnost domaće radne snage, a samo petina domaćinstava sa najvišim nivoom prihoda osetila bi ograničeno povećanje poreskog opterećenja za oko dva posto u proseku. 

Sa druge strane, preostale četiri petine domaćinstava sa nižim zaradama i većim brojem izdržavanih članova porodice osetile bi poresko rasterećenje.

Fiskalni savet konstatuje da su domaćinstva u ruralnim područjima natprosečno ugrožena i posebno stariji sugrađani. U javnosti se pominje broj od oko 200.000 starijih od 65 godina koji nemaju nikakva primanja. Koliko najstarijih nije zaradilo penziju, koliko ih zapravo živi u siromaštvu. Mogu li se relaksirati uslovi u smislu vlasništva nad zemljištem?

Zapravo, broj građana starijih od 65 godina koji nisu ostvarili pravo na penziju jeste skoro duplo manji i iznosi oko 115.000. Međutim, nisu svih ovih 115.000 građana socijalno ugroženi jer mnogi žive sa supružnicama koji primaju penziju, ili drugim članovima domaćinstava koji ostvaruju prihode.

Tako da je od pomenutih 115.000 starijih građana bez penzije dohodovno ugroženo njih blizu 25.000.

Problem je što tek svaki treći od ovih 25.000 ugroženih starih lica prima novčanu socijalnu pomoć, dok preostalih 16.000, dominantno staračkih domaćinstava u ruralnim krajevima, ne prima socijalnu pomoć zbog isuviše rigoroznog kriterijuma da staračko domaćinstvo ne sme da poseduje više od jednog hektara zemljišta da bi primalo novčanu socijalnu pomoć.

Zato smo predložili da se ovaj zemljišni uslov značajno relaksira, možda na pet ili deset hektara, ili na neki drugi način kako to bude smatralo nadležno ministarstvo, kako bi novčana socijalna pomoć došla i do ovih ugroženih staračkih domaćinstava. 

Više od petine građana Srbije je u riziku od siromaštva, što je oko pet procenata iznad evropskog proseka. Da bi se to promenilo, Fiskalni savet predlaže, između ostalog, da se povećaju socijalna davanja, kao i iznos dečjeg dodatka i broj dece koja će ga dobijati. Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže za Internet portal RTS-a da je razmatrana mogućnost povećanja izdvajanja za socijalnu zaštitu za oko 0,2 odsto BDP-a, a trenutno je tri odsto.