Dačić: Diskriminacija dece postoji i dalje, na mnogo nivoa

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ocenio je da Poseban izveštaj o diskriminaciji dece pokazuje da diskriminacija dece postoji i dalje, na mnogo nivoa, i da je i dalje veliki prostor u kojem institucije Srbije i celo društvo moraju da ulože napor da se eliminiše svaki vid diskriminacije dece.

„Poseban izveštaj o diskriminaciji dece svima nama je preko potreban, i kao takav, neophodan je iz mnogo razloga jer smo, nažalost, suočeni sa istinom da je u našem društvu diskriminacija dece još uvek prisutna, uprkos tome što je naš pravni i institucionalni okvir zabranjuju“, rekao je Dačić na skupu povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava i predstavljanja Posebnog izveštaja.

On je rekao da je jedan od glavnih nalaza Izveštaja, koji obuhvata vremenski period od 2014. godine do polovine 2021. godine, da je u ovom periodu stanje u vezi sa položajem dece unapređeno, i da je u pogledu ostvarivanja njihovih prava učinjen značajan napredak.

„Drago mi je da se i u ovom Izveštaju konstatuje da je Srbija u proteklim godinama izgradila adekvatan antidiskriminacioni pravni okvir, usvajanjem brojnih zakona iz ove oblasti i ratifikovanjem svih bitnih međunarodnih dokumenata koji se tiču unapređenja zaštite ljudskih prava i zabrane diskriminacije“, rekao je Dačić.

Zakon o zabrani diskriminacije, koji je usvojila Skupština, temelj je zajedničke borbe protiv diskriminacije u svakom njenom obliku, uključujući i borbu protiv diskriminacije dece, ocenio je Dačić, ističući da je „suština principa nediskriminacije da se sva prava primenjuju na svako dete, bez izuzetka“, a da je „obaveza države da deci pruži zaštitu od bilo kog oblika diskriminacije“.

Polazeći od toga da je zabranjen svaki oblik diskriminacije i da je svakom priznato pravo na slobodu od diskriminacije, Dačić je ocenio da je time „stvorena čvrsta osnova na kojoj će se dalje graditi i unapređivati princip jednakosti i tolerancije“.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić istakla je da „nema nasilja koje je privatna stvar i nema diskriminacije koja je privatna stvar bilo koga“.

„Svako nasilje je nasilje koje se beleži kao javno u društvu i nasilje prema jednom je nasilje svuda. Diskriminacija prema jednom je diskriminacija svuda“, istakla je Čomić.

Ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrović ukazao je na pravo deteta da bude zaštićeno od nečega što će negativno da ga formira kao čoveka, a u pitanju su savremena dostignuća, odnosno mobilni telefoni.

„Da li mi razgovaramo sa decom, da li im čitamo bajke, pričamo priče da bi razvili maštu?Ne.Mi deci tutnemo mobilni telefon i pustimo crtane filmove dva ili tri sata, bez sagledavanja sadržaja šta mi to dajemo i kako, na taj način, formiramo čoveka u značajnom delu“, rekao je Dmitrović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navela je, predstavljajući Poseban izveštaj o diskriminaciji dece, koji je uradila institucija Poverenika, da nisu ravnomerno raspodeljene usluge podrške za ostvarivanje prava na obrazovanje, jer nedostaju lični pratioci i pedagoški asistenti, a neretko je problem i prevoz.

Janković je rekla da je, kada je u pitanju porodično-pravna zaštita, u Izveštaju naglašena neophodnost postupanja u najboljem interesu deteta, jer „često zbog nedostatka kapaciteta u nekim centrima donose odluke na osnovu predrasuda i stereotipa“.

Ona je rekla da smo svakodnevno svedoci vršnjačkog nasilja i nasilja nad decom što zahteva odgovoran pristup i rad na prevenciji.

U Izveštaju su date preporuke za unapređenje stanja i rešavanje uočenih problema, među kojima su i unapređenje dostupnosti usluga socijalne zaštite, inkluzivnog obrazovanja, poboljšanje pristupačnosti zdravstvenih usluga deci u ruralnim područjima i siromašnoj deci, povećanje broja zdravstvenih medijatora u romskim zajednicama, smanjenje diskriminacije i stigmatizacije dece sa teškoćama u razvoju, invaliditetom, retkim bolestima i slabijim imovnim stanjem.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ocenio je da Poseban izveštaj o diskriminaciji dece pokazuje da diskriminacija dece postoji i dalje, na mnogo nivoa, i da je i dalje veliki prostor u kojem institucije Srbije i celo društvo moraju da ulože napor da se eliminiše svaki vid diskriminacije dece.