Đake od 1. septembra očekuju novine u nastavi, pogledajte koje
Podeli vest:
Još se ne zna kako će učenici pratiti nastavu u narednoj školskoj godini – u učionicama ili onlajn.
U Ministarstvu prosvete kažu da će to zavisiti od epidemiološke situacije i da će uskoro predložiti model nastave Kriznom štabu.
Ono što se zna je da će od 1. septembra učenici četvrtog i osmog razreda osnovne škole, ali i četvrte godine gimnazija raditi po reformisanom programu.
Učenici će u narednoj školskoj godini učiti i o veštačkoj inteligenciji. Neće to biti nov predmet, već su uvedena po dva časa nastave o veštačkoj inteligenciji u programe Tehnike i tehnologije za sedmi i osmi razred i Informatike i računarstva za osmi razred.
Na tim časovima će se đaci upoznavati sa primenom veštačke inteligencije u robotici, saobraćaju, pametnim gradovima, svakodnevnom životu.
U Ministarstvu prosvete za Euronews Srbija kažu da su u programima za četvrti i osmi razred napravljene sitnije izmene u odnosu na prethodne, a da je jedino potpuno promenjen program biologije za sva četiri razreda.
„U prethodnim programima se u petom razredu učilo o ćeliji, biljkama i mikroorganizmima, u šestom o mikroorganizmima i životinjama, u sedmom o čoveku, a u osmom o ekologiji i zaštiti životne sredine. Novi program je spiralni, odnosno u svakom razredu se uči po malo od svake od ovih oblasti, s tim što se u svakom narednom razredu znanja proširuju u skladu sa uzrastom učenika„, navode u Ministarstvu prosvete.
Dodaju da u četvrtom i osmom razredu nisu uvedeni novi predmeti, niti je menjan fond postojećih časova.
Slobodne nastavne aktivnosti
Reformom obrazovanja, koja je počela 2018. godine, predviđeno je da se u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja (od petog do osmog razreda) umesto izbornih predmeta uvedu slobodne nastave aktivnosti sa fondom od jednog časa nedeljno.
Škola svojim programom rada planira slobodne nastavne aktivnosti od šest ponuđenih koje je pripremio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – Vežbanjem do zdravlja, Životne veštine, Medijska pismenost, Preduzetništvo, Moja životna sredina i Umetnost, kao i programi koje je škola sama pripremila ili programi starih izbornih predmeta – Crtanje, slikanje i vajanje, Hor i orkestar, Čuvari prirode, Šah, Svakodnevni život u prošlosti.
Građansko vaspitanje i verske nastave ostali su kao izborni programi.
U Ministarstvu prosvete navode da je najveća promena u novim programima uvođenje ishoda za razliku od prethodnih programa čiji je fokus bio na sadržajima.
„To je promena pristupa, nije bitno samo da učenik ima znanje, već da ga osposobimo da to znanje i primeni. Živimo u vremenu kada je primena znanja važnija od enciklopedijskog znanja. Sada su sve informacije na jedan klik od nas„, kažu u Ministarstvu prosvete.
Kao primer navode ishod znanja iz istorije, gde se od učenika očekuje da na kraju razreda bude u stanju da obrazloži uticaj istorijskih događaja, pojava i procesa na savremeno društvo. Važno je i da đak ima znanje o istorijskim događajima, ali je potrebno i da sagleda njihov uticaj na savremeno društvo, da to znanje stavi u širi kontekst.
Šta čeka gimnazijalce
Đaci četvrte godine gimnazija od septembra neće imati „Ustav i pravo građana“ kao poseban predmet, već se on spaja sa sociologijom koja će biti zastupljena sa većim brojem časova. Čeka ih i devet izbornih programa od kojih biraju dva. Najviše novina ima u programu za srpski jezik i književnost što se tiče lektire.
„Tražim pomilovanje“ Desanke Maksimović, ali i „Bašta sljezove boje“ Branka Ćopića vraćeni su u školski program i gimnazijalci će ih obrađivati kao obaveznu lektiru u četvrtoj godini. Velika prašina podigla se prošle godine kada je objavljeno da će to delo Desanke Maksimović biti isključeno iz programa. Pod pritiskom javnosti, a na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, Desanka Maksimović je vraćena u program četvrtog razreda gimnazija.
Zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) Dejana Milijić Subić rekla je nedavno za Euronews Srbija da je u lektiru vraćena i savremena srpska drama, koja je nedostajala.
„Dali smo izbor između tri najveća savremena srpska dramaturga – Aleksandar Popović ‘Razvojni put Bore Šnajdera’ ili ‘Bela kafa’, Ljubomir Simović ‘Putujuće pozorište Šopolović’, Dušan Kovačević ‘Profesionalac’ ili ‘Balkanski špijun’. Obrađivaće se i poezija Matije Bećkovića koji je bio u izbornom delu lektire„, navela je Milijić Subić.
U programu su ostala kapitalna dela svetske književnosti. Gimnazijalci će u četvrtoj godini obrađivati delo Johana Volfganga Getea „Faust“, zatim „Hamlet“ Vilijama Šekspira, „Zločin i kazna“ Fjodora Mihailoviča Dostojevskog.
Od savremenih pesnika tu su Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Branko Miljković, a nova je i zbirka pesama Stevana Raičkovića „Zapisi o crnom Vladimiru“. Obrađivaće se i „Koreni“ Dobrice Ćosića, „Derviš i smrt“, Meše Selimovića, „Prokleta avlija“ Ive Andrića. Zatim „MIt o Sizifu“ Albera Kamija, „Čekajući Godoa“ Samjuela Beketa, „Majstor Margarita“ Mihaila Bulgakova.
Novi profili po dualnom modelu
Od 1. septembra uvedeno je sedam novih obrazovnih profila po dualnom modelu obrazovanja u srednjim stručnim školama u Srbiji. Đaci će moći da se školuju za: tehničara štampe, obućara, stolara, trgovinskog tehničara, tehničara za oblikovanje nameštaja i enterijera, tehničara za operativnu forenziku, tehničara PTT saobraćaja.
Trenutno po dualnom modelu radi 120 škola u Srbiji sa oko 10.000 učenika. Uključeno je oko 900 kompanija u kojima učenici uče uz rad.
Od naredne akademske godine mladi će po prvi put moći da studiraju na pojedinim fakultetima po dualnom modelu. To su studijski programi koji se odnose na razvoj tekstilne industrije, inženjerstva, avio saobraćaja.
Još se ne zna kako će učenici pratiti nastavu u narednoj školskoj godini – u učionicama ili onlajn.
Podeli vest:
