• Danas je Đurđevdan – venčići od lekovitog bilja bacaju se u vodu

    Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se onda bacaju u tekuću vodu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Danas je Đurđevdan – venčići od lekovitog bilja bacaju se u vodu
    Foto: 013info

    Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba.

    Slavni svetitelj rodio se u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.

    U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru.

    Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića.

    On se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra.

    Sveti Georgije ubiva aždahu

    Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je 303. godine.

    Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu (verovatno carica Aleksandra). Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane.

    Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.

    Pod pobedom koju je Sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se misli na zaustavljanje progona hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.

    Praznik sa najviše običaja

    Đurđevdan je u srpskom narodu praznik sa najviše običaja, koji se razlikuju po sadržini od regiona do regiona.

    Prema verovanju, na današnji dan se sreću zima i proleće. Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se onda bacaju u tekuću vodu. 

    Veruje se da venčić, kao svojevrstan simbol, ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet, štiti od uroka, daruje plodnost, vraća ljubav. 

    Đurđevdan je praznik stočara, pa su se običaji najduže zadržali u planinskim krajevima. 

    Romi tradicionalno slave Đurđevdan kao jedan od najvećih praznika koji simboliše dolazak proleća. Praznik je radosti i veselja, a ispunjen je i brojnim običajima.

    Seku se vrbe i onda se one stavljaju na kuće. Deca uglavnom dolaze uveče i skidaju te venčiće. Venac ukraden sa devojčine kuće simboliše to da onaj koji ga ukrade jednog dana može da postane njen budući muž.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Počinje prvi upisni rok na Univerzitetu u Beogradu

    Prvi upisni rok na fakultetima Univerziteta u Beogradu počinje u sredu 19. juna prijavljivanjem kandidata, a završava se poslednjim danom upisa primljenih 12. jula. Na 107 studijskih programa za […]

    31. Festival evropskog filma Palić od 20. do 26. jula

    31. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 20. do 26. jula 2024. godine, na Paliću i u Subotici. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju publika će biti u prilici da pogleda više […]