Danas je Ivanjdan – postoje običaji vezani za današnji dan
Podeli vest:
U završnici Petropavlovskog posta, proslavlja se jedan od tri najvažnija rođendana u Crkvi – rođenje svetog Jovana – Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Baš rođenju ovog svetitelja posvećen je današnji veliki praznik – Ivanjdan.
Sveti Jovan Krstitelj bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. Prema hrišćanskoj legendi, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika dve vrlo važne ustanove – kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz predhrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
Među nizom živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo.
Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.
Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi.
Ivanjdan je u narodu poznat i kao „devojački praznik“ zbog brojnih običaja i rituala koji su posvećeni ženskom rodu. Veruje se da ovaj dan toliko dugo traje, da se sunce čak tri puta zaustavi.
Inače, ovaj praznik je duboko utkan u srpsku tradiciju, pa se do dana današnjeg nisu izgubili određeni običaji, čak i u urbanim gradskim sredinama. Jedan od najučestalijih je pletenje (ili kupovina) venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se potom kite kapije u ulazna vrata, i koji se čuvaju do narednog Ivanjdana.
Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time „ovenčala“.
No, u zavisnosti od kraja do kraja tu je još čitav niz rituala… Primera radi, ponegde je običaj i da se kroz vence od upletene jovanove trave na Ivanjdan provlače žene koje nemaju decu, a žele ih. Onda se potom sve kupaju u reci kako bi voda odnela urok ili bolest, a ako je žena imala nekoliko pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje imaju ime Stana ili Stanka uzimaju strukove trave i prave svoj venac sa kojim se kupaju u reci.
U nekim delovima Srbije postoji verovanje i da devojke koje nisu udate danas treba da u saksiji posade malo žita koje će pogledati 12. jula, na Petrovdan. Ukoliko su klice kao prstenovi, to znači da će se na jesen sigurno udati.
Takođe, rasprostranjeno je mišljenje da se na današnji dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime, u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.
U završnici Petropavlovskog posta, proslavlja se jedan od tri najvažnija rođendana u Crkvi – rođenje svetog Jovana – Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Baš rođenju ovog svetitelja posvećen je današnji veliki praznik – Ivanjdan.
Podeli vest:
