Danas počinje primena Zakona o lobiranju

Zakon bi trebalo da rasvetli ko može da utiče na donosioce odluka od opštine do države, ko ga angažuje, i sa kojim ciljem. Lobisti će biti pojedinci ili firme koji se registruju za to i prođu obuku u Agenciji za borbu protiv korupcije.

„Mi smo spremni, uključujući i to da imamo ovlašćene predavače. Mora da bude registrovano, da se zna koji lobista je pristupio kom funkcioneru. Mi možemo da proverimo izveštaj lobista i lobiranih lica i to da uporedimo“, kaže Dragan Sikimić, direktor Agencije za borbu protiv korupucije.

Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“ kaže da je zakon o lobiranju jedan od poslednjih antikorupcijskih zakona koje Srbija nikada nije imala i koji sada počinje da se primenjuje.

„Svakako da je to dobro samo po sebi, međutim, iskustva iz zemalja regiona pokazuju da su ti zakoni u velikoj meri ostali mrtvo slovo na papiru, da je veoma mali broj registrovanih lobističkih aktivnosti“, kaže Nenadić.

Lobiranje počinje pismenim zahtevom lobiste lobiranom licu – koji o tome sastavlja izveštaj.

„Prvi put imate mogućnost da uvidom u registar vidite ko je uticao na koga, i samim tim se svi neformalni savetnici i sva neformalna lobiranja pomeraju u sivu zonu“, kaže Nenad Vuković iz Društva lobista Srbije. 

Transparentnost i provera 

Sikimić kaže da mora da se očuva javni interes, mora da bude transparentno i da bude podložno proveri.

„I lobirano lice, funkcioner koji učestvuje u donošenju opštih akata sve vreme mora da ima javni interes i da nikada ne prekrši to načelo“, kaže Sikimić.

Zaposlenom licu u vlasti, kao i onima za čiji izbor vlast daje saglasnost, zabranjeno je da se bave lobiranjem. Isto tako i bivšim funkcionerima naredne dve godine. 

„U Briselu postoji jedan važan transparensi registar koji se postepeno ojačava i tamo važi pravilo: nema registracije – nema razgovora“, kaže Vuković.

Italijansko lobiranje dovelo je do toga da Evropska investiciona banka uspori davanje sredstava za slovenački projekat Divača–Kopar. Primer lobiranje je i uvođenje kvota za uvoz čelika u EU, kada se i Srbija našla na spisku zemalja kojima je ograničena trgovina – jer proizvodi kineski čelik.