Danas su Cveti, dan kada je Hrist svečano i carski ušao u sveti grad Jerusalim. Uvek padaju u nedelju, dan nakon Lazareve subot
Praznik Cveti je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, kao uspomena na poslednju nedelju života sina božijeg.
Velikim praznikom, Cveti, završava se šesta nedelja Velikog posta.
Na ovaj dan Isus Hristos ušao je, na magaretu, u Jerusalim. Uz učenike, pratilo ga je mnoštvo koje je čulo glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog. Dočekan je poput cara, uz klicanje i palmine grane.
Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge.
U našoj zemlji, Cveti su i istorijski praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. godine vojvoda Miloš Obrenović podigao je u Takovu Drugi srpski ustanak, protiv turske vlasti.
Po narodnom običajnom kalendaru, današnji dan počinje umivanjem vodom u kojoj su juče, na Vrbicu, potopeljni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi.
Na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.
Danas je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu. Vernici sutra ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg.
Danas su Cveti, dan kada je Hrist svečano i carski ušao u sveti grad Jerusalim. Uvek padaju u nedelju, dan nakon Lazareve subote.