Deci igranje video-igara ograničiti ne samo vremenski već sadržinski
Podeli vest:
U vremenu interneta kada se i deca najmlađeg uzrasta leče od zavisnosti od video-igara, neobično zvuči naučna tvrdnja da one mogu da budu i korisne.
Brojne studije govore o negativnom uticaju video-igara, a prvu studiju o pozitivnom, sproveli su psiholozi sa Državnog univerziteta u Mičigenu koji su zaključili da video-igre mogu imati pozitivan uticaj na decu ako se pravilno koriste u igri.
Zadatak dvanaestogodišnjaka u video-igri bio je da naprave kreativne crteže pomoću zakrivljenih linija, da ih imenuju i napišu priču o njima. Istraživanje je pokazalo da je to povećavalo njihovu kreativnost.
„Ne mora da znači da su sve igrice loše. To roditelji mogu da provere na internetu, postoje igrice koje se zovu STEM – nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika. To je čitava kategorija igrica koja je u većini slučajeva pozitivna i korisna za decu. Igrice u kojima deca mogu da ispolje svoju kreativnost su dobre. Igrice u kojima dete može nešto da otkrije, da složi neku slagalicu, reši problem, da pronađe nešto na slici, da vežba pogled, recimo“, naglašava Časlav Mančić, autor programa „Mudro učenje“.
Dakle, nešto osim stalnog kritikovanja dece zbog igranja igrica je i u našim rukama. Mi smo ti koji možemo da sugerišemo deci koje igrice bi trebalo da biraju.
„Sve zavisi od timova koji prave igrice. Oni nisu sastavljeni samo od IT stručnjaka, programera, već i od psihologa i ljudi koji poznaju neke druge oblasti – matematiku, fiziku, neke strane jezike, koji bi ukazali kojim redosledom deca treba da stiču znanje, na koji način da stvore sadržaj koji ne bi bio opterećujući za decu“, navodi Luka Milinković, stručnjak za informacione tehnologije i sajber bezbednost.
I psihijatar Ivica Mladenović kaže da igrice mogu biti od koristi, iako se u praksi sve češće sreće sa decom koja od igrica imaju samo probleme.
„Video-igrice koje mogu da budu od koristi kod dece, u zavisnosti od uzrasta dece, su igrice koje podrazumevaju razvoj manipulativnih veština, kognitivnih veština. Kod starijih je to razvoj kreativnosti. Mi moramo da shvatimo da živimo u informatičkoj eri. Problem sa video igricama je što su deca bombardovana vizuelnim stimulusima i to bi trebalo izbegavati. Izbegavati one igrice koje su samo za razonodu gde bi trebalo da se puca ili neke borbe, već one gde bi deca osmišljavala nove oblike, davala nove mogućnosti za korišćenje objekata. To bi podrazumevalo taj kreativni aspekt“, napominje prim. dr Ivica Mladenović.
Stručnjaci su saglasni u jednom – pristup video-igrama treba da bude kontrolisan, ne samo vremenski, već i sadržinski. Preporučuju video-igre koje podstiču kreativnost, maštu i veštine korišćenja modernih tehnologija i koje mogu dobro uticati na decu.
U vremenu interneta kada se i deca najmlađeg uzrasta leče od zavisnosti od video-igara, neobično zvuči naučna tvrdnja da one mogu da budu i korisne.
Podeli vest:
