Dečja štednja u Srbiji: Nekada štedna knjižica, danas i penzijski fondovi i osiguranja
Nekada se deci po rođenju u Srbiji poklanjala štednja knjižica, sa simboličnim iznosom na računu u banci. Dečja štednja postoji i danas, ali ne postoje zbirni podaci koliko u zemlji ima najmlađih štediša. Uz klasičnu štednju beleže se i nove prakse, pa imamo bebe koje su već članovi privatnih penzijskih fondova, decu sa ugovorenim polisama životnog osiguranja, gde im se određena suma isplaćuje kad napune 18 godina ili kad upišu fakultet, ili već za neki drugi budući događaj za koji se opredele roditelji prilikom ugovaranja osiguranja.
Kako piše N1, građani Srbije na dinarskim štednim računima drže, u proseku, po 162.000 dinara, dok je prosečan iznos devizne štednje po računu na kraju maja ove godine iznosio 3.158 evra, podaci su Narodne banke Srbije. Koliki iznos se nalazi na računima maloletnih štediša – nepoznanica je, i ovaj podatak ima svaka banka za sebe.
Kada je reč o privatnim penzijama, za nju u Srbiji već štedi pet beba mlađih od 12 meseci. Ukupan broj maloletnika koji već imaju uplaćen bar jedan privatni penzijski doprinos je 525.
U Narodnoj banci Srbije podsećaju da štednja kao koncept postoji odavno i da je njen rast odraz i ekonomskog i društvenog razvoja.
„Rast štednje treba posmatrati kao pozitivan trend koji pre svega pokazuje da građani imaju slobodna sredstva koja mogu da polože na štednju i da razmišljaju o svojoj budućnosti, jer na taj način obezbeđuju sebi određenu sigurnost za eventualna neizvesnija vremena, omogućavaju sebi sredstva za neku buduću potrošnju ili vode računa o sigurnoj budućnosti svoje dece, što se naročito odnosi na štednju maloletnih osoba. Zbog toga je važno štedeti, bez obzira koji iznos je u pitanju“, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Kako ističu, upravo takav pozitivan trend postoji u Srbiji sada već duži niz godina, pošto i dinarska i devizna štednja iz godine u godinu beleže rast.
„Dinarska štednja je, prema poslednjim podacima, premašila 160 milijardi dinara, što je novi najviši iznos, a devizna štednja iznosi gotovo 15 milijardi evra“, ukazuje NBS.
Centralna banka, međutim, ne raspolaže podacima o starosnoj strukturi štediša, tako da podaci o tome koliko maloletnih osoba u Srbiji poseduje štedni račun (u dinarima ili u devizama), kao i podatke o iznosu pojedinačnih depozita.
„Iako ne raspolažemo tim podacima, napominjemo da je, prema poslednjim raspoloživim podacima (31. maj 2024. godine), prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio 162 hiljade dinara i da i on kontinuirano raste. Prosečan iznos devizne štednje po partiji 31. maja 2024. godine iznosio je 3.158 evra“, ukazuju u centralnoj banci.
Kada je reč o štednji u privatnim penzijskim fondovima, tu postoje podaci – čak i o bebama za koje roditelji uplaćuju ovu svojevrstnu „štednju za starost“.
Privatni penzijski fondovi
U NBS podsećaju da odredbama važećeg Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima nije propisana starosna granica za prijem u članstvo u dobrovoljni penzijski fond.
„S tim da prema pomenutom zakonu obveznik uplate doprinosa može biti fizičko lice, ili drugo fizičko, odnosno pravno lice za račun fizičkog lica, što praktično znači da i roditelji mogu uplaćivati penzijske doprinose za svoju decu ukoliko su maloletna“, objašnjavaju u centralnoj banci.
Prema raspoloživim podacima za maj 2024. godine, od ukupnog broja korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova (223.154) broj maloletnih korisnika, odnosno korisnika mlađih od 18 godina je 525.
„Najmlađi korisnici dobrovoljnih penzijskih fondova su deca mlađa od godinu dana kojih ima ukupno pet, dok dece uzrasta od 1-7 godina ima ukupno 146. Prosečan iznos akumuliranih sredstava po maloletnom korisniku iznosi oko 42 hiljade dinara. Na ovaj način roditelji ili druga lica pokazuju odgovornost za finansije svoje dece u budućnosti“, navode u NBS.
Osiguranje: Šta je zabranjeno ugovarati za decu
Društva koja obavljaju poslove životnih osiguranja nude, između ostalog, i različita osiguranja dece.
„Kada je reč o zakonskom okviru treba reći da Zakon o obligacionim odnosima izričito zabranjuje zaključivanje osiguranja za slučaj smrti lica mlađih od četrnaest godina i postavlja određene uslove kada je reč o osiguranju za slučaj smrti maloletnih lica starijih od četrnaest godina. Sa druge strane, ne postoje zakonska ograničenja za zaključivanje ugovora životnog osiguranja dece sa naknadom za slučaj doživljenja određene starosti (npr. punoletstvo) ili nekog budućeg događaja u životu te osobe (kao što je venčanje, rođenje deteta i sl)“, pojašnjavaju u centralnoj banci.
Stipendijska osiguranja
Osiguranja dece za slučaj doživljenja su višegodišnja osiguranja štednog karaktera, pri čemu neka društva kod ovih osiguranja nude mogućnost rentnih isplata naknada (npr. tokom školovanja).
Osiguranja dece sa rentnim isplatama naknade se obično nazivaju – stipendijskim osiguranjima.
„Prednost osiguranja dece u odnosu druge vidove štednje u korist dece je u tome što osiguranje dece pruža mogućnost višegodišnje uplate premije kako bi se obezbedila unapred poznata naknada iz osiguranja za jedan ili više očekivanih budućih događaja. Ova osiguranja pružaju finansijsku podršku detetu u budućnosti i mogu biti prigodan poklon za rođendan, venčanje, rođenje (detetovog) deteta i sl“, navode u NBS.
Vrednost ovakvog poklona, kako objašnjavaju, nije samo u novcu koju donosi, već i u saznanju deteta – korisnika osiguranja da je neko njemu blizak pre dosta godina ugovorio konkretno osiguranje i započeo sa uplatama premije.
„Tokom prethodnih 20 godina koliko Narodna banka Srbije vrši nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja nismo uočili probleme vezane za osiguranja dece. Smatramo da postojanje različitih proizvoda osiguranja dece pruža dodatne mogućnosti korisnicima finansijskih usluga kada je reč o štednim finansijskim proizvodima i istovremeno promoviše osiguranje kao delatnost na koju se ne oslanjamo samo kada je reč o negativnim događajima, već i kada su u pitanju lepi događaju sa kojima se suočavamo. Savet svima koji razmatraju osiguranje dece je da razmotre ponude više društava za osiguranje, sagledaju osiguranjem pokrivene rizike i koliko novca su spremni da izdvoje za premiju osiguranja, te da se dobro upoznaju sa odredbama uslova pre nego što zaključe ugovor o osiguranju“, ističu u Narodnoj banci.
Podaci kojima NBS raspolaže pribavljaju se za potrebe nadzora i, kako objašnjavaju – nisu struktuirani na način da se iz njih mogu videti podaci o broju osiguranja, premiji i naknadama po pojedinim proizvoda osiguranja (kao što su različita osiguranje dece).