Deset godina od velikih majskih poplava – šta smo naučili i treba li da strahujemo da 2014. može da se ponovi
Navršava se deset godina od velikih poplava koje su zahvatile Srbiju 2014. godine u kojima je stradalo 57 osoba. Simbol stradanja postao je Obrenovac. Oko 90 odsto naselja bilo je potopljeno, a gotovo 9.000 stanovnika evakuisano. Tada se govorilo o stogodišnjim vodama, rekordnim vodostajima velikih reka i bujičnih potoka. Koliko smo naučili iz tih poplava i treba li da se pribojavamo da do njih ponovo može doći?
Podeli vest:
Te 2014. godine Obrenovac je potpuno poplavljen, Šabac je u poslednjem trenutku spasen, a Krupanj je u klizištima uništen. Meteorolog Nedeljko Todorović ističe da je prognoza dobro predvidela sve što se dešavalo pre deset godina.
“Normalno, kada su u pitanju ekstremne pojave, u ovom slučaju velika količina padavina, ne može da bude idealno u cifru određena količina padavina, ali generalno prvi znaci nailaska jakih padavina bili su šest do sedam dana pre samog događaja. Negde već petog dana Hidrometeorološki zavod Srbije je dao najavu, upozorenje da slede obilne padavine u našem regionu, znači ne samo na području Srbije, nego šire u regionu. Već tri dana pred sam događaj dato je značajno upozorenje sa količinom padavina koja se očekuje”, kaže Todorović.
U prvom momentu, dodaje, sve je delovalo nerealno, kao i da većina stručnjaka u toj oblasti nije imala iskustvo sa tolikom količinom padavina, pa je bilo dužeg većanja dok se odlučilo koja bi to bila očekivana količina padavina.
“U svakom slučaju, 12. i 13. maja počela je kiša, ali bili su slabi intenziteti. Glavnina padavina pala je 14. i 15. maja. Nažalost, tu su postignuti neki rekordi gledajući količine padavina. Glavnina padavina je bila u zapadnoj Srbiji, Podrinje pre svega, negde tu do Šapca, Beograda, Obrenovca”, navodi Todorović.
„Znači, deo Srema, tj. Vojvodine, deo Slavonije, Posavina, nizvodno ovaj bliži deo ka nama, i severoistočna Bosna tamo negde do Doboja, Tuzle do Zvornika. U tom regionu je bila maksimalna količina padavina. U nekim mestima su izmerene rekordne količine na dnevnom nivou, kao, na primer, u Beogradu od 110 litara po kvadratnom metru. U nekim mestima je bilo i više”, dodao je Todorović.
Ipak, kaže da dnevni rekordi nisu oboreni u svim mestima, ali da kada se sabere dvodnevna količina kiše, 14. i 15. maja, onda su to bile rekordne vrednosti.
“Koje, kako su kasnije analize utvrdile, imaju povratni period od nekoliko stotina godina”, dodaje Todorović.
Treba li da se pribojavamo da 2014. može da se ponovi
Na pitanje da li su takve padavine moguće u narednom periodu i da li bi trebalo da ih se pribojavamo, Todorović kaže da su padavine te 2014. specifične zato što su bile na velikom području, kao i da je pala velika količina padavina na velikom području.
“Velike količine padavina postoje i sada svake godine, ali su skoncentrisane na relativno malom prostoru. To je onaj letnji grmljavinski oblak sa pljuskom, koji u sat vremena može da da i 100 litara po kvadratnom metru, kao što je bilo i te 2014. Ali, letnji pljuskovi su ograničeni na malom prostoru i oni izazivaju lokalnu nevolju bilo da je to u nekom planinskom predelu neka bujica ili u velikim gradovima kao gradske bujice”, objašnjava Todorović.
Ističe da je njih bilo, kao i da će ih uvek biti, ali da je malo verovatno da se poplave iz maja 2014. ponove.
“Ta 2014. je specifična baš zbog velikog prostranstva sa celodnevnom kišom jakog intenziteta. Nije bilo pljuska, već kiše jakog inteziteta. Tako da, malo je verovatno da će se ponoviti za našeg života ta epizoda vremenska da tako na velikom prostoru bude velika količina padavina. Lokalno će biti velikih pljuskova, to je neminovno, svakog leta imamo to, tako da lokalna pojava poplava, pre svega bujičnih, je neminovna”, zaključuje Todorović.
Podeli vest:
