Dete ne drži pažnju i postaje agresivno – signal da se tablet zameni boravkom u prirodi

Istraživanja u okviru Saveza učitelja Srbije ukazuju na to da su kognitivne sposobnosti dece sve slabije kao i koncentracija, rečnik siromašniji, a i motoričke sposobnosti. Doktor Ranko Rajović je za RTS rekao da su dva razloga za to – preterano korišćenje telefona i nedostatak kretanja.

Doktor Ranko Rajović, autor NTC programa za razvoj dece i predavača iz oblasti obrazovnih neuronauka na nekoliko Pedagoških fakulteta u EU, rekao je za RTS da postoji više razloga zašto su kognitivne sposobnosti dece sve slabije, a prvi je nove tehnologije.

„Ne može dete da provodi tri, četiri sata za računarom, tabletom, video-igricama. Drugi važan razlog je nekretanje. Znamo da za fiziologiju dete od šest, sedam godina treba dnevno da pređe 15 do 20 kilometara. Koje dete u gradu pređe dva, tri kilometara“, pita dr Rajović.

Dodaje da godinama unazad deca imaju sve lošije sposobnosti. Savet roditeljima, ističe je, da daju deci da budu „spretna i okretna“.

„Vodite ih u parkove, šume, da se penju na drveća. Dete kada je leto treba da bude na selu, a ne sedi kod kuće“, objašnjava on.

„Razvoj mozga zavisi od kretanja“

Ističe da moramo decu da učimo da misle.

„Da bismo uspeli da ih spremimo za budućnost da misle, moraju da se kreću. Razvoj mozga jako puno zavisi od kretanja“, ukazuje Rajović, koji kaže da je to zadatak roditelja, vrtića, škole.

Prema istraživanjama, kaže, u celoj srednjoj Evropi deca pokazuju hiperpažnju.

„Ne mogu da se fokusiraju. Dete uči pet, šest minuta i ne može, pauza od pola sata i onda ponovo uči pet, šest minuta, pa pauza. Roditelji mole: ajde još malo, za maminu i tatinu ljubav, ali ne može. Ali kada im date video-igricu mogu da uče dva, tri sata bez problema“, smatra Ranković.

Objašnjava da moramo dete, kada se mozak najviše razvija, da učimo igranju društvenih igara.

„Moramo da učimo dete da nešto svojim mozgom savlada na stolu, a ne da mu damo video-igricu gde se hiljadu slika smenjuje i dete to prati. To nije prirodno“, ukazuje Rajović.

Kada reagovati

Ističe da dete već do sedme, osme godine mora da bude spretno i okretno.

„Uvek je lakše reagovati ranije, a ako smo negde pogrešili može i kasnije, ali mora puno priče i strpljenja. Mora neko da im pokaže da postoji i drugi život i način, nego virtuelni svetovi“, ukazuje Ranković.

Ukazuje da, ukoliko dosta ulazi u virtuelni svet, dete postaje nesigurno, agresivno, ne može da uči.

„Moramo ih izvlačiti iz toga“, zaključuje dr Ranko Rajović.

Istraživanja u okviru Saveza učitelja Srbije ukazuju na to da su kognitivne sposobnosti dece sve slabije kao i koncentracija, rečnik siromašniji, a i motoričke sposobnosti. Doktor Ranko Rajović je za RTS rekao da su dva razloga za to – preterano korišćenje telefona i nedostatak kretanja.