Die Presse: Pod plaštom pandemije, Srbija novim metodama tlači slobodu govora

Progon novinara je Srbiji u prošlosti doneo brojne kritike. Pod plaštom pandemije sada se primenjuju nove metode za tlačenje slobode govora. Nije retkost da se mediji i novinari na istoku Evrope često nalaze pod unakrsnom vatrom kritike. I grublji oblici ograničavanja, kao što su stavljanje brnjica pojedinim medijima ili pretnje upućene medijskim delatnicima nisu do sada u Srbiji bili retki slučajevi, piše austrijski dnevni list Die Presse.

Kako se u tekstu dalje navodi, hapšenja ili čak ciljana ubistva novinara, što je bio slučaj tokom devedesetih godina pod Slobodanom Miloševićem, pripadaju prošlosti.

„Predsednik Aleksandar Vučić koristi suptilnije metode u cilju tlačenja slobode govora. Novinari se sada u prvom redu diskredituju i ometaju u vršenju svog posla. Jedna nemoralna ponuda u audio-vizuelnoj sferi, koja je u Srbiji i dalje vrlo omiljena, u poslednje vreme je doživela transformaciju. Sve više televizijskih stanica izveštavaju pretežno pozitivno o Vučiću i njegovoj Vladi. „Birodi“, nezavisna grupa istraživača je vršila ispitivanja u trajanju od tri meseca o tome kako se na srpskoj televiziji predstavljaju stranke, 44 sata su se odnosila na izveštavanje o Vučiću, od toga su 87 procenata sačinjavale pozitivne vesti. Opozicija je nasuprot tome dobila samo 3 sata od vremena emitovanja, od kojih su cela 83 procenta bila kritički nastrojena. Direktor Birodija je takvo stanje u Srbiji okarakterisao u „New York Times-u“ kao „veliki sociološki eksperiment“, koji bi mogao da pokaže ‘u kojoj meri mediji mogu da utiču na javno mnjenje i izbore’“, stoji dalje u tekstu.

Navode da se slobode govora tlače, ali suptilno i da je kamen temeljac za nov način ophođenja sa nepoželjnim mišljenjem je ipak položen hapšenjem Ane Lalić 2020. godine.

„Ta novinarka je na početku korona-pandemije napisala reportažu o stanju u bolnicama u Novom Sadu. U njoj je moglo da se pročita da je stanje problematično, osoblju nedostaje osnovna zaštitna oprema kao što su maske i rukavice. Iste noći nakon objavljivanja srpska policija je zakucala na vrata Lalićeve i odvela je. Zamereno joj je da je širila paniku i neistine. Žena je morala da provede 48 sati u zatvoru, prethodni sudski postupak nije postojao. Nakon puštanja na slobodu Ana Lalić nije dobila čak ni službeno izvinjenje Vlade. Tokom sedmica koje su usledile Lalićeva je masivno napadana od strane medija bliskih Vladi i predstavljana kao izdajica svoje profesije“, stoji u tekstu.

Dodaje se da je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić iznela svoj stav u odnosu na taj događaj:

„Apelujem da se niko više ne hapsi pa ni oni koji iznose laži. Svako treba da obavlja svoj posao, a Vlada će više da radi na opovrgavanju tih laži“, rekla je.

Šta su tačno te laži, to i dalje određuje Vlada, piše Die Presse.

„Pokušava se da se očuva privid demokratskog društva u kojem se medijski pluralizam doduše ne piše velikim slovima, ali se ipak toleriše. Iza kulisa stanje izgleda drugačije. Nezavisno udruženje novinara u Srbiji navodi da je Vlada tokom korona-krize napravila jasan korak u pravcu autokratije, o čemu je izvestio i online-portal „Balkan Stories“. Medijima je u međuvremenu dozvoljeno da prenose samo informacije koje su autorizovane od strane vladinog centralnog Kriznog štaba. Pojedinačna, posebno kritički nastrojena istraživanja, kao ono Ane Lalić treba da budu sprečena“,

Progon novinara je Srbiji u prošlosti doneo brojne kritike. Pod plaštom pandemije sada se primenjuju nove metode za tlačenje slobode govora. Nije retkost da se mediji i novinari na istoku Evrope često nalaze pod unakrsnom vatrom kritike. I grublji oblici ograničavanja, kao što su stavljanje brnjica pojedinim medijima ili pretnje upućene medijskim delatnicima nisu do sada u Srbiji bili retki slučajevi, piše austrijski dnevni list Die Presse.