Dnevnica i do 6.000 dinara, nedovoljno mladih i sve više stranaca: Sezonski poslovi u Srbiji u senci tinjajućeg problema

Kako Miloš Turinski iz Infostuda navodi u razgovoru za NIN, u Srbiji se u ovom periodu produbljuje već postojeći deficit profilisanih radnika, koji za boljim uslovima i većom zaradom mahom idu na rad u „komšijske“ zemlje.

„U Srbiji postoje dve oblasti koje se ne vode nužno kao sezonske, ali ih ipak svrstavamo u sezonu. Na prvom mestu je ugostiteljstvo, na drugom građevina. Poslovi konobara i kuvara su nam traženi tokom cele godine i imamo izrazit deficit upravo na ovim pozicijama. Međutim, u sezonu ga svrstavamo zbog inostranih poslova. Kada dođe april mesec, naša kvalifikovana radna snaga ode put primorja, pa se kod nas otvori još veća potreba nego što je to bila van sezone. Zato ističem ugostiteljstvo kao prvu mogućnost za sezonsko zaposlenje, naročito ako ste mlad čovek i tražite neko kratkoročnije zaposlenje, da ostvarite neku zaradu za dopunu kućnog budžeta, džeparac, neko letovanje ili drugo“, navodi Turinski.

Dnevnica i do 6.000, slab odziv mladih

On dodaje da se pored ugostiteljstva, u ovakav tip poslova ubraja i građevina, koja takođe uprkos tome što nema tesnu vezu sa letnjim mesecima, beleži povećan obim aktivnosti i potrebu za stručnim kadrovima tokom lepog vremena. Pored ovih oblasti koje su tražene tokom cele godine, uz izraženu sezonalnost, ono što se izdvaja kao izričito sezonska aktivnost jesu poslovi u oblasti poljoprivrede.

„To su poslovi koji su vezani za određeni period u godini i eventualno je izmeštanje kadrova ljudi koji hoće da se bave tim poslovima u zavisnosti od toga gde se obavlja branje voća – da li je u pitanju istočna, severna, ili možda zapadna Srbija“, kaže Turinski.

U pogledu finansija, dnevnice jesu primetno niže u odnosu na susedne zemlje, ipak radnici na određenim poslovima na kraju meseca mogu izaći i sa visokom zaradom, kako mlađa, tako i starija radna snaga.

„Kod konobara je prosečna plata oko 60.000 ili 65.000 dinara, ali nam je jasno da oni maltene mogu da dupliraju svoje zarade uz pomoć bakšiša. To nije nužno pravilo, ali postoji mogućnost. Za poslove građevine, zavisi od kvalifikacije, ali fizički radnici mogu zaraditi i oko 40-50 evra dnevnicu. Što se poljoprivrednih poslova tiče, tu idu dnevnice od 2.500, a u nekim gazdinstvima i do 6.000 dinara. Dnevnica zavisi od onoga šta vam gazdinstvo nudi – da li vam je obezbeđen smeštaj, hrana, prevoz ukoliko je neophodno, ili ništa od toga. Dnevnice su samim tim više ako ništa od toga nije obezbeđeno. Takođe, nedovoljna zainteresovanost mladih, koji će pre odabrati poslove koji nisu nužno sezonski, već preko omladinske zadruge, dovodi do toga da ćete na bezbroj mesta videti da rade ljudi koji su stariji, možda čak i u penziji“, objašnjava naš sagovornik.

Turinski naglašava da je problem nedostatka radnika u Srbiji sve urgentniji, zbog čega je tokom letnjeg perioda sve češća praksa poslodavaca da unajme ljude iz drugih zemalja.

“Događa se uvoz radnika iz inostranstva, sa istoka, koji nam obavljaju neke od pomenutih poslova. Dolazi se za neke određene poslove kao što je to za građevinu, gde najviše radnika imamo iz Turske, Kine i Indije. Isto i na sezonskim poljoprivrednim poslovima – zbog nedovoljnog broja naših radnika, pojedina gadzinstva unajmljuju Kineze za obavljanje branja voća i drugog. Nemamo podatak konkretno za sezonu, ali možemo da pričamo o broju radnih dozvola na godišnjem nivou. Tu definitivno imamo porast uvoza radnika iz inostranstva iz godine u godinu. Prošle godine je izdato oko 51.000 radnih dozvola, a pričamo samo na nivou regularno prijavljenih ljudi koji su ovde iz inostranstva i koji su na nekom radu. Godinu pre oko 35.000, odnosno 2022, a 2021. godine, 24.000 dozvola. Primetan je eksponencijalni rast iz godine u godinu i ta brojka će biti još viša kada se završi ova”, zaključuje Turinski.

Perić: Najviše angažovanih u Vojvodini, posle kovida i dosta stranih radnika

Na platformi “Sezonski radnici“, specijalizovanoj za registrovanje radnika i pronalaženje poslova u poljoprivrednoj delatnosti, od početka godine angažovano je 19.927, dok je samo u junu zabeleženo 13.956 radnika. Prema rečima Jovane Perić iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), podaci pokazuju veći broj prijava u odnosu na prethodne godine za poslove koji uključuju pripremu zemljišta, sadnju, setvu, žetvu, kao i branje povrća i voća.

„Trenutno je period kada počinje najveći pik i on je godinama unazad konstantan, od juna do septembra, kada se javlja najveća potreba za sezonskim radnicima u poljoprivredi. U junu je intenzivirano angažovanje putem portala. Do sada ih je najviše u Vojvodini – Sremska Mitrovica, Novi Sad, Sombor, Zrenjanin, Kikinda, Bačka Palanka, Kula, ali svakako ne možemo zanemariti i okolinu gradova kao što su Zaječar, Smederevo, Leskovac i Vranje, gde je primetno često angažovanje sezonskih radnika. U poslednjih godinu dana, najviše radnika bilo je u okviru starosne kategorije 18-30 godina i 46-60. Odmah zatim je kategorija 31-45 godina“, ističe Perić.

Ona navodi da je moguće i angažovanje radnika koji nisu punoletni, iako oni ne smeju biti mlađi od 15 godina i mogu raditi isključivo uz odobrenje roditelja, pod uslovom da im poslovi ne ugrožavaju zdravlje, bezbednost i obrazovanje. Takođe, na sajtu se mogu registrovati i radnici iz drugih zemalja.

„Imamo strane radnike. Primetno je da se nakon kovida malo intenzivirala ta potreba za sezonskim radnicima iz inostranstva, pre toga ih nije bilo mnogo angažovanih. Svakako ta brojka je znatno manja od ostalih radnika iz Srbije. Do sada ih je angažovano 2.600 na sezonskim poslovima u poljoprivredi, a oni najčešće dolaze iz Uzbekistana (1.490), Egipta (532), Indije (378)“, kaže Perić.