Prvi, koji će se doduše praznovati radno, jeste Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, koji će se obeležiti u subotu, 21. oktobra. Nakon njega, neradnim danom proslaviće se Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se slavi 11. novembra. Sledeći praznični neradan dan jeste 25. decembar – prvi dan Božića, ali za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica koji slave po gregorijanskom kalendaru.

 

I taj praznik je poslednji koji se slavi u 2017. godini, u kojoj je ukupno bilo 18 neradnih dana za praznike, ukoliko računamo državne i sve verske praznike, koje proslavljaju i pravoslavci, katolici, islamska i jevrejska zajedinica.

 

U proseku, svako od nas je (nezavisno od verske pripadnosti) ove godine imao 13 neradnih dana, što je manje od većine zemalja u regionu.

 

Najviše neradnih prazničnih dana, ukupno 18, imaju žitelji Indije i Kolumbije. Ali kada je u pitanju region, po broju neradnih dana prednjače građani Crne Gore, koji su imali 15 neradnih dana. U Republici Srpskoj nije se radilo 13 dana zbog praznika, dok je u Bosni i Hercegovini bilo za dan manje nego u Srbiji. Naime, 12 neradnih dana imali su svi podjednako, tačnije pripadnici svih verskih zajednica.

 

Inače, jedno istraživanje od pre nekoliko godina pokazalo je da jedan neradni dan privatni sektor košta oko 17 miliona evra, što znači da 13 dana nerada košta 221 miliona evra.