Do septembra više od 70.000 migranata ušlo u zemlju, najviše iz Avganistana

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da se najavljeno usklađivanje viznog režima Srbije i EU odnosi na ljude iz zemalja koje imaju liberalniji vizni režim sa Srbijom, odnosno na one koji u Srbiju dolaze preko aerodroma i tako pokušavaju da nastave dalje. 

„To je jedan drugi vid migracije, to su ljudi iz Tunisa, Indije, Burundija i za njih Srbija treba da uskladi vizni režim kao i zemlje EU, da im uvede vize, neka ograničenja koja bi smanjila takvu migraciju“, rekao je Đurović za RTS, naglašavajući da su to zemlje iz kojih najviše migranata dolazi u Austriju i Mađarsku.

Na pitanje da li bi to usklađivanje moglo da bude sprovedeno do kraja godine, kako je najavljeno, Đurović je rekao da je jako teško to sprovesti, kao i zaključivanje sporazuma o readmisiji sa zemljama iz kojih ljudi dolaze.

„Već više godina Srbija pokušava da zaključi sporazume o readmisiji, ali je potrebna i saglasnost i volja te druge zemlje iz koje ljudi dolaze. Na Balkanu, samo je Bosna i Hercegovina uspela da zaključi sporazum o readmisiji. Sa tim procesom i druge zemlje muku muče, ne samo Srbija“, kazao je on.

Govoreći o broju migranata i izbeglica koji ulaze u Srbiju, Đurović je rekao da su brojke u porastu i da je po njihovim procenama do septembra više od 70.000 ljudi ušlo i najverovatnije u velikom broju izašlo iz Srbije.

Po njegovim rečima, najveći broj izbeglica u Srbiju dolazi kopnenim putem, iz pravca Grčke, Turske i Bugarske, dnevno i do 300 ljudi, ali oni uglavnom žele da nastave dalje i retko se zadržavaju u Srbiji.

„Podsetiću da je situacija posebno teška na severu zemlje, gde se duž granice sa Madjarskom nalazi hiljade ljudi i gde su svakodnevni ‘pušbekovi’, odnosno vraćanja ljudi iz Madjarske u Srbiju, bez poštovanja protokola“, dodao je Đurović i ocenio da to dovodi do porasta sive zone i korišćenja krijumčara.

On je objasnio da najveći broj ljudi dolazi iz Avganistana, njih 40 odsto, a da su Sirijci drugi po brojnosti, ističući da je u njihovom slučaju reč o izbeglicama.

Đurović je dodao i da je do septembra u Srbiji 17.900 Ukrajinaca prijavilo boravak, a 95.000 prošlo kroz Srbiju, kao i da su došle desetine hiljada Rusa, možda i više od 50.000, i ocenio da će taj broj nastaviti da raste uzimajući u obzir tamošnju situaciju.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da se najavljeno usklađivanje viznog režima Srbije i EU odnosi na ljude iz zemalja koje imaju liberalniji vizni režim sa Srbijom, odnosno na one koji u Srbiju dolaze preko aerodroma i tako pokušavaju da nastave dalje.