Domaćih digitalnih radnika manje za petinu, „krivac“ i veštačka inteligencija

Tako je najmanji procenat odustajanja od ovog načina privređivanja primećen u oblasti razvoja softvera (2,4 odsto), dok je najveći pad zabeležen u oblasti pisanja i prevođenja (čak 28,7 odsto).

Kada je u pitanju pad broja radnika u ovim oblastima, kao razlog za to profesor na ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Zoran Kalinić naveo je popularnost i sve veće korišćenje veštačke inteligencije.

Još jedan važan faktor za smanjenja broja „gig“ radnika u Srbiji je i promena poreskog sistema, ali i „hlađenja IT tržišta“.

Gigmetar je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je u decembru 2019. godine i sprovodi ga Centar za istraživanje javnih politika.

„U mnogim kompanijama koje posluju u Srbiji nije prisutan pritisak zapošljavanja novih radnika“, rekao je Kalinić.

On je dodao da očekuje i da će sledeće merenje pokazati blagi pad broja radnika jer je nagli rast radnika bio za vreme koronavirusa.

„Eventualni prostor za rast broja gig radnika u Srbiji je eventualna pojava nekog domaćeg tržišta. Kompanije u Srbiji ne objavljuju dovoljan broj poslova na ovakvim platformama. Jedan od prostora za razvoj gig populacije može da bude eventualna pojava ovih poslova na domaćem ili regionalnom trzistu. Međutim, nema razloga da dođe do značajnog zamrenja ovog tržišta“, kazao je on.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Vladan Ivanović kao razlog za pad broja gig radnika u Srbiji naveo je i nestabilnost posla.

„U nestabilnim vremenima ljudi odlučuju za stabilnije poslove“, istakao je.

Dodao je i da postoji konstantan pritisak globalne ekonomije jer postoje i druge privrede „čiji radnici mogu da rade i za manje pare“.

„Interno tržište rada je postalo možda otvorenije i inkluzivnije i postoji neki širi izbor poslova pred radnicima i jedan broj se odlučio za to“, kazao je on.

Upwork kao dominantna platforma za srpske radnike

Prilikom istraživanja korišćeni su podaci profila samo sa platforme Upwork, a kao razlog za to predstavnici Centra za istraživanje javnih politka koji su ga kreirali, naveli su da negde oko polovine gig radnika u Sribji radi putem ove platforme.

Najveći procenat njih se nalazi u Beogradu (41,2 odsto), zatim Novom Sadu (13,1 odsto), Nišu (8,3), Kragujevcu (2,9), Subotici (1,86), Pančevu (1,7), Zrenjaninu (1,2), Kraljevu (1,57), Čačku (1,16) i Kruševcu (1,1).

Analizirano po regionima, u Beogradu je zabeleženo najveće smanjenje radnika u oblasti profesionalnih usluga.

Ova oblast se karakteriše kao visoko plaćena ali broj gig radnika koji rade u njoj nije preterano visok, pa tako napuštanje radnika u ovoj oblasti ostavlja velike posledice.

Prema dosadašnjim istraživanjima Centra za istraživanje javnih politika, više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.

U regionu Beograda najveće je smanjenje radnika u oblasti profesionalnih usluga.

Ona se karakteriše kao visoko plaćena oblast, ali broj gig randika koji rade u ovoj oblasti nije preterano visok, pa tako njihovi otkazi ne predstavaljjau velike posledice po ovaj region.

U Vojvodini realtivni udeo gig randika je smanjen u čak četiri profesije: unos podataka i administrativni poslovi, prodaja i marketing, razvoj softvera i pisanje i prevođenje.

Kada je u pitanju region Južne i Istočne Srbije struktura digitalnog tržišta rada pomerila se u korist manje plaćenih profesija, dok se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije porastao udeo gig radnika u bolje plaćenim oblastima profesionalnih usluga, kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera, dok je najizraženiji pad bio u oblasti prodaje i marketinga.

Koji je procenat žena u gig radu?

Uzimajući pol kao kriterijum merenja količine gig radnika u Srbiji može se uočiti rast učešća žena u gig radu, i one sada čine oko 33,7 odsto gig populacije.

To je, prema rečima istraživača Centra za istraživanje javnih politika bolje u odnosu na prosek u drugim zemljama (Azija 25 odsto, Aftika 24 odsto) ali i zaostajanje u odnosu na prosek Jugoistočne Evrope (43 odsto gig radnica od ukupnog broja gig radnika) a naročito Severne Amerike (50 odsto).

U oblasti razvoja softvera udeo muškaraca je ostao dominantan. Podaci pokazuju da na svakih 100 gig radnica postoji oko 650 gig radnika.

Po prvi put u istoriji gig rada u globalu je cena radnog sata u dolarima prešla cenu globalnog proseka (20 dolara). Tako da ona iznosi 21,8 dolara po satu.

Međutim, kada se pogleda struktura unutar srpskog tržišta rada, i dalje određeni procenat radnika radi za iznos koji je niži od 21 dolara po satu.

Kakvo je stanje u regionu?

Istraživanje koje je Centar za istraživanje javnih politika sproveo, pokazuje i da se broj gig radnika smanjio za 23 odsto u celom regionu. Zemlja u kojoj je došlo do najveće kontrakcije u ponudi gig rada je Srbija (21,6 odsto), mada su u Bugarskoj (19,2 odsto) i Bosni i Hercegovini (18,1 odsto) zabeleženi slični trendovi.

Međutim, uprkos smanjenju broja radnika, na platformi Upwork je i dalje najviše registrovano radnika (57,8 odsto) u celom regionu.

Najmanja kontrakcija je bila izražena u oblasti razvoja softvera i profesionalnih usluga u svim zemljama.

Gig radnice su bile manje sklone napuštanju digitalnog tržišta nego muškarci, pa je iz tog razloga udeo gig radnica povećan za 37,4 odsto u regionu.